Povodom slučaja nasilja u porodici i institucionalnog zlostavljanja dvoje maloletne dece iz Novog Sada, 30.03. 18. u 11 časova, ispred zgrade Osnovnog suda u Novom Sadu, obratio se medijima predstavnik „Udruženja očeva“, Dejan Pavlović. Dejan je za medije izjavio da se Udruženje očeva tokom petogodišnjeg rada nikada u javnosti nije obraćalo povodom pojedinačnog slučaja, međutim, zbog ozbiljnosti i grubog kršenja prava dvoje dece, prinuđeni su kao udruženje da reaguju.
Povodom ovog obraćanja medijima prenosimo u celosti saopštenje za javnost, u nadi da će nadležne institucije hitno reagovati.
Na fotografiji: Dejan Pavlović
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST O SLUČAJU ZLOSTAVLJANJA DVOJE MALOLETNE DECE U NOVOM SADU
Nakon učestalog pravnog ukazivanja na kršenje prava dvoje maloletne dece – žrtava porodičnog nasilja, Udruženje očeva iz Novog Sada oglasilo se i javno, ukazujući da ovaj slučaj prati niz nelogičnosti, te da bi bilo nedopustivo da se ovakav primer u budućnosti ponovi.
– Ovaj javni korak koji smo preduzeli ne predstavlja mešanje u sudske postupke, ni pritisak na nezavisno sudstvo, već je reč o potrebi da se zaštite žrtve od nasilnika, rekao je na početku obraćanja Dejan Pavlović, predsednik Udruženja očeva koje se pet godina u kontinuitetu bori za prava dece i roditelja.
U maju 2015. godine osnovna škola u Novom Sadu kod dvojice svojih učenika, rođene braće, prepoznala je znake nasilja u porodici. Škola je postupila po Protokolu i o tome obavestila nadležni organ starateljstva – Centar za socijalni rad Grada Novog Sada. Centar je, po hitnom postupku razdvojio decu od majke protiv koje je pokrenut krivični postupak za nasilje u porodici po članu 194 stav 3, u vezi stava 1 Krivičnog zakonika. Osnovni sud u Novom Sadu je takođe potvrdio takvu hitnu privremenu meru i produžio je do okončanja postupka. Viši sud u Novom Sadu je potvrdio hitno izmeštanje dece kod oca uvaživši iskaze školskog Tima za borbu protiv nasilja, dva nezavisna tima Centra za socijalni rad i zapisnik Ministarstva unutrašnjih poslova, procenio da su iskazi tačni, verodostojni, vremenski ujednačeni, a da se iskaz majke uzima kao izbegavanje odgovornosti i njeno neuviđanje u svoje socijalno neprihvatljive vaspitne mere. Policija je jula 2015. godine podnela Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu krivičnu prijavu protiv majke za krivično delo Nasilje u porodici, nasilje nad decom po članu 194 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika.
Deca nikada nisu u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, a po zahtevu advokata po službenoj dužnosti saslušana, ni u posebnim uslovima u pogledu krivičnog dela, niti je to Zamenik javnog tužioca predlagao i tražio, već samo odredio veštačenje. Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu do danas nije podiglo optužni predlog ili odbacilo krivičnu prijavu, a samo na osnovu pobijanog veštačenja koje je trajalo 5 minuta i na koje sud nije odobrio dopunsko ili novo veštačenje, Osnovni sud u Novom Sadu donosi rešenje o ukidanju privremene mere, stavljanjem van snage vršenje roditeljskog prava od strane oca i nalaže da se deca vrate majci, ne uzimajući u obzir starost i zakonsku obavezu izjašnjavanja dece u ovakvim odlukama, zatim, ne uzimajući u obzir brojna mišljenja timova Centra za socijalni rad koji su u suprotnosti sa nalazom veštaka. Nalazi Centra su sačinjavani praćenjem stanja u porodici pune tri godine. Osim toga, Osnovni sud u Novom Sadu donosi rešenje, a na više puta ponavljan zahtev majke, o smeštanju dece u dom čemu se, takođe, u potpunosti suprotstavlja Centar za socijalni rad jer deca nisu ničim ugrožena u domaćinstvu oca, niti su počinitelji bilo kakvog dela zbog kog bi ih smestili u dom. Ovo rešenje je u celosti ukinuo Viši sud u Novom Sadu. Osnovni sud u Novom Sadu ignoriše činjenicu da su deca svoj iskaz da “žele da žive kod oca” dala pre odlaska od majke u junu 2015. godine posle sedam godina života kod nje, pa ponovila nakon odlaska kod oca prilikom opservacije dva nezavisna tima Centra za socijalni rad, a onda sud uvaži sporno mišljenje veštaka da ih je otac otuđio. Postavlja se pitanje kako neko može da otuđi decu koja ne žive sa njim? Ovim nalazom sudskih veštaka bavili su se i drugi veštaci i pobili ga u celosti, što sud opet nije uvažio. Na osnovu svega navedenog, majka prijavljena za nasilje nad decom pokrenula je postupak vraćanja dece kod nje još 2016. godine. Izvršni sudija je donela rešenje da se izvrši vraćanje dece koja su prijavila da su žrtve, majci protiv koje je Više javno tužilaštvo tražilo nastavak postupka za nasilje u porodici nad svojom decom i usmeno najavila da bi izvršenje, po treći put, trebalo da se obavi u narednim danima.
– Moramo da napomenemo da je prvi pokušaj izvršenja obavljen u stanu u kome deca žive sa ocem koji se nije protivio izvršenju, uz prisustvo više predstavnika policije, tri predstavnika Centra za socijalni rad, advokata obe strane, majke i sudije gde je sudija tražila da posao izvršenja obavi Centar za socijalni rad. Posebno ističemo da je Policija tu da zaštiti službena lica od eventualnog incidenta, a ne da sprovodi prisilu nad decom, da je Centar tu da zaštiti interes dece, a ne da obavlja posao izvršnog sudije i da su, uz unošenje u zapisnik deca jasno i autentično iskazala svoju želju da ostanu da žive kod oca. Centar je, potpuno u suprotnosti sa nalazom veštaka duževremenskim praćenjem potvrdio do tada više puta izrečeno mišljenje da su deca napredovala u školi o čemu svedoče i brojni izveštaji iz škola koje pohađaju, da imaju sve uslove za normalan rast i razvoj, da imaju dobru brigu i da nije svrsishodno izmeštanje dece, a posebno ne dok se ne okonča krivični postupak za nasilje u porodici od strane njihove majke i ne utvrdi da li su deca bezbedna. Tom prilikom predstavnici Centra su odbili potpisivanje zapisnika jer je izvršni sudija rekla da odlaže izvršenje, a stručni tim i deca su jasno stavili do znanja da se ne slažu sa izvršenjem, ističe Pavlović čije je Udruženje od početka upućeno i uključeno u slučaj.
Za drugi pokušaj je otac doveo decu u Centar za socijalni rad Grada Novog Sada, predao ih izvršnom sudiji i udaljio se, ne protivivši se izvršenju. Pokušaj je obavljen u Skrin sobi Centra gde su deca ostavljena sa majkom da razgovaraju. Tada majka preti deci da oni neće odlučivati o tome gde će živeti i kaže jednom od sinova: „žao mi je što ću da ti upropastim najlepše dane“. Pokušaj izvršenja je obavljen pod audio-video nadzorom i pod pratnjom izvršnog sudije, advokata obe strane i stručnog tima Centra. I tada su deca nedvosmisleno, autentično iskazala svoju želju da ostanu da žive kod oca i rekla da ih ovakvim postupcima majka još više udaljuje od sebe i da je se plaše. Novi nalaz Centra nije se razlikovao od prethodnih jer nije bilo promene ni u ponašanju majke, a ni u stavu dece uz napomenu da nikako nije svrsishodno razdvajati decu.
Kako izvršni sudija nije izvršila predaju dece ni drugi put, ne zato što to otac onemogućava već zato što po zakonu decu ne može niko da prisili, vratila ih je jer su deca opredeljenja da će pobeći ako budu primorana da idu kod majke ili smeštena bilo gde mimo njihove volje. Tada Izvršni sudija donosi rešenje o zatvoru ocu u trajanju od 60 dana svaljajući odgovornost na njega. Ovo rešenje je u žalbenom postupku.
– Napominjemo da su deca u četrnaestoj i sedamnaestoj godini života, da po Porodičnom zakonu imaju pravo izjašnjavanja gde i sa kime će živeti te da se u ovom slučaju direktno krše osnovna prava dece, međunarodno potpisane Konvencije o pravima dece, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Porodični zakon i Zakon o krivičnom postupku. Krivični zakon jasno kaže da se zabranjuje suočavanje maloletnih lica sa osumnjičenima za krivično delo nasilja u porodici te dovodimo u pitanje u čijem se onda interesu radi ako sve treba da bude usmereno u pravcu zaštite najboljeg interesa dece? Nije na nama da istražujemo motive, ali se svakako dovodi u pitanje ispravnost postupaka prema deci. Da li je to dobra poruka deci ili je to kazna, opet nije na nama da sudimo, ali ovo su ozbiljne stvari koja na decu mogu da ostave velike posledice, kaže Pavlović.
Majka ne pokazuje svojim delima da želi da uspostavi kontakt sa decom, naprotiv, u proteklih godinu dana dva puta je tražila da se deca smeste u dom jer ne žele da idu kod nje, a Centar je decidirano protiv toga jer deca nisu ničim ugrožena kod oca niti na bilo koji način doprinose svom smeštaju u dom. Takođe, majka je pokušala da ispiše dete iz srednje škole za koju se dete opredelilo, a što je i odbijeno od strane Prosvetne inspekcije.
– Naše obraćanje javnosti nije pritisak na nezavisno sudstvo već obaveštavanje javnosti o odobravanju zlostavljanja dece od strane osumnjičene, i što je još gore, od strane pojedinih institucija, u ovom slučaju i suda i tužilaštva koji krše brojne zakone i međunarodno potpisane ugovore. Ovim putem pozivamo i nadležne nadzorne organe da reaguju u zaštiti interesa ne samo ove dece, nego i one koja ne mogu ni na ovaj način da iskažu svoje, kako probleme, tako i svim zakonskim aktima stečena prava.
Udruženje očeva
Izvor: TV Ars Medija
Video i fotografije: Željko Savić, video novinar
Molim Vas da se ne ogranicavate na jedan slucaj, ovakvih slucajeva ima na stotine u Srbiji. Pitanje je samo ko je zakazao, dal centar za socijalno, dal sud ili tuzilastvo. U ovim slucajevima je problem sistema a na pojedinacnih institucija. Nezavisno sudstvo je izraz koji nam kaze da niko ne moze da vrsi pritisak na sudiju, ali to sudiju ne abolira od presuda koje su donesene mimo zakonskih normi. Najveci problem kod nas je uvodjenje pravila “ PRESUDA PO SOPSTVENOM UBEDJENJU“ to se mora pod hitno izbrisati iz naseg Zakona. Sudija je duzan da postupa i sudi po zakonu, jer u protivnom se onda postavlja pitanje, koji je smisao odonosenja zakona, ako sudija moze da ti sudi kako je njemu volja. I jos jedno da dodam, Sudija treba da je nezavistan, ali i odgovoran, on mora da odgovara za svoje postupke i presude, narocito u porodicnim procesima, tu nije problem, dal je neko nekoga prevario, dal je neko nesto ukrao, dal je necije metar zemlje jer je neko pomerio medju, ovde se radi o nasoj deci, o urusavanju porodice, placacemo majkama da radjaju decu, samo se pitam ko ce tu decu da zacne, pod ovim okolnostima mi muskarci treba da se zaista pitamo, dal mi zelimo da imamo decu, koju ce nam kasnije sistem oduzimeti, ugnjetavati, vrsisti pravno nasilje nad njima. Deca posle 10 godine zivota imaju pravo da se izjasne o mestu gde ce ziveti, a posle 15 godine da se sami odrede gde zele ziveti odnosno sa kojim roditeljem. i tu je -Tacka.