FEMINIZACIJA PROSVETE
- Uvod
Žene u prosveti dominiraju. Ta pojava je poznata i u drugim državama i nazvana je „dominacija žena u prosvetnoj struci” („preponderance of women in the teaching profession”). Kod nas žene čine dve trećine zaposlenih u prosveti.
- Predškolske ustanove
U predškolskim ustanovama u Srbiji žene čine oko 95 odsto osoblja. Dakle, žene tu apsolutno dominiraju.
Uopšte uzev, žene su umešnije za rad sa malom decom; bolje proniču u njihove želje i namere. Imaju više strpljenja i taktičnosti. Pa ipak, zar nije poželjno da muškarci u većem prostotku budu vaspitači? Zar gotovo potpuna feminizacije predškolskih ustanova nije diskriminatorna prema muškarcima? Možda bi i tu trebalo uvesti „sistem kvota”?
- Osnovna škola
U nižim razredima osnovnih škola (prva četiri razreda) žene čine oko 90 odsto osoblja. U višim razredima osnovnih škola (od petog do osmog razreda) žene čine oko 80 odsto osoblja.
Uopšte uzev, pedagoški rad sa decom prirodno više leži ženama. Poseduju više tzv. emocionalne inteligencije (emotional intelligence). Pa ipak, da li je ta prezastupljenost žena u osnovnim školama dobra za razvoj dece, pogotovo muške? Ukoliko dečaka podiže samohrana majka (a to je nažalost danas čest slučaj), a tokom ceolkupnog osnovnoškolskog obrazovanja susreće samo žene, gde je model muškarca sa kojim se možete identifikovati?
- Srednje škole
U srednjim školama žene čine oko 60 odsto osoblja. Posebno dominiraju u gimnazijama i pedagoškim školama. Kako to utiče na vaspitanje i obrazovanje učenika? Nije još napravljeno nijedno istraživanje koje bi se posvetilo tom pitanju.
- Srednjoškolski vaspitači i pedagozi
O feminizaciji srednjih škola govore i podaci o vaspitačima u srednjoškolskim domovima i pedagozima u srednjim školama. U Republici Srbiji žene čine 60 odsto vaspitačkog kadra koji radi u srednjoškolskim domovima i 83 odsto srednjoškolskih pedagoga (u Vojvodini čak 95 odsto). Među direktorima srednjih škola još uvek dominiraju muškarci, ali među njegovim stručnim saradnicima opet dominiraju žene.
- Više škole i fakulteti
U višim školama i fakultetima žene su zastupljene u nešto manjem postotku nego muškarci (otprilike 55:45). Ali i tu u nekim segmentima dominiraju (posebno u pedagoškim, umetničkim, ekonomskim, turističkim, trgovačkim i filološkim smerovima). Naravno, u samom vrhu akademske zajednice dominiraju muškarci (npr. u SANU). Ali u Ministarstvu prosvete opet dominiraju žene.
Ukupno uzev, žene čine dve trećine osoblja u prosveti. A tendencija feminizacije prosvete i dalje postoji. Koliko je to vaspitno korisno?
- Vaspitne posledice
Potrebno je izvršiti ispitivanja koja bi otkrila kakve su pedagoške posledice odsustva muškaraca u prosveti. Moguće je pretpostaviti da feminizacija prosvete ima za posledicu opadanje autoriteta prosvetnih radnika. Učenici koji su okruženi ženama kao prosvetnim radnicama lako gube osećaj za poštovanje prosvete i uopšte autoriteta. Čini se da je feminizacija prosvete odgovorna za opadanje njenog nivoa i ugleda.
- Intelektualne posledice
Možda je feminizacija prosvete odgovorna za pad kvaliteta nastave. Tu bi tezu trebalo empirijski proveriti.
Čini se da je feminizacija prosvete uslovila i to da su prosvetne ustanove postale bastioni feminizma. Feministkinje su bazu sa svoj rad dobile u prosvetnim i kulturnim ustanovama, a posebno na visokoškolskim ustanovama humanističog usmerenja (Filozofski, Filološki, Pedagoški fakultet). A akademski feminizam svojom ogoljenom jednostranošću negativno utiče na ugled prosvete u celini.
- 9. Bračne i demografske posledice
U Srbiji danas postoji nesrazmer u obrazovanju žena i muškaraca. Srednjoškolsko obrazovanje ima 53 posto žena i 40 posto muškaraca. Više ili visoko obrazovanje ima 16 posto žena i 12 posto muškaraca. Dakle, žene su obrazovanije od muškaraca. Koje su posledice te činjenice na „bračno tržište” („marriage market”) i natalitet? Osnovna posledica je ta da su današnje žene (ili devojke) u velikoj meri frustrirane činjenicom da ima malo školovanih muškaraca. Izlaz iz te situacije je samo jedan: država treba da podstiče školovanje muškaraca. Nažalost, država preko svojih mnogobrojnih feminističkih ureda podstiče školovanje žena, a ne muškaraca što stvara samo još veću neravnotežu. A ta neravnoteža samo podstiče smanjenje broja sklopljenih brakova i rađanja dece.
- Zaključak
Potrebno je izvršiti ispitivanja koja bi ustanovila koje su pedagoške, intelektualne, psihološke i demografske posledice feminizacije prosvete. Ma kakav se odgovor dobio neke stvari su već sada izvesne. Izvesno je to da je potrebno da država podstiče školovanje muškaraca i njihovo zapošljavanje kao prosvetnih radnika. To bi blagotvorno delovalo i na muškarce i na žene. Nažalost, država sada radi upravo suprotno.
Bibliografija
- Radović, Vera Ž., „Feminizacija učiteljskog poziva”, Učiteljski fakultet Kraljice Natalije, Beograd, 2007.
- Kolin, Marija i Ljiljana Čičkarić, „Ekonomska i politička participacija žena u Srbiji u kontekstu evropskih integracija”, Institut društvenih nauka, Beograd, 2010.
Tekst: Vladislav Đorđević
Fotografija: arhiva TV Ars Medije
Ažurirao:M.O.