Четвородневни излет у Солун, Олимпик бич, Метеоре и Кајмакчалан спроведен је од 25. до 29. маја 2022. Организатор путовања било је Удружење за неговање и очување српске традиције „Звуци с камена” из Новог Сада чија је делегација посетила Ђорђа Михаиловића, доскорашњег чувара српског војничког гробља Зејтинлик. То приликом је легендарном 94-годишњем чика Ђорђу уручен носач звука са песмом о њему, а на самом локалитету су снимљени кадрови за видео-спот. Положен је венац у част јунака који су дали своје животе за слободу.
Са члановима певачке групе путовали су и пензионери Града Новог Сада чије су активности подржали Град Нови Сад, градоначелник Милош Вучевић и члан градског већа за културу Далибор Рожић. Путовали су и планинари из Новог Сада, Бачке Паланке и Темерина чије је присуство било неопходно ради планираног успона на Кајмакчалан и полагања венца код спомен-костурнице као и професионални сниматељ. Путници су имали два вођења по Солуну са локалним водичем где су виђене најважније знаменитости. Посећен је и манастир Св. Николе којег је по предању подигао краљ Милутин а отворен је само четвртком.
Путници који нису ишли на излете купали су се на прелепој плажи Олимпик бич. Посећени су Метеори – комплекс манастира у унутрашњости Грчке на стенама високим 100–150 метара. Са планинарског дома Ставрос на 944 м нв као делу националног парка одлично се виде врхови Олимпа – Митикас и Стефани као и цела област Пиериа изнад градића Литохоро. Део путовања води кроз долину реке Пиниос изнад које води висећи мост на другу обалу ка Цркви Петке Параскеве и до лековитог извора у пећини за који се верује да је настао од њених суза. У продавници икона подно Метеора путници су сазнали о три најчешће методе за израду икона и посебним врстама тамјана.
Последњег дана су путници са мање кондиције остали у древном граду Едеса који има 12 водопада где се највећи од 70 метара стропоштава у центру града, окружен степеницама и платформама за обилазак. Овај највећи је увече још импресивнији јер је осветљен, а иначе је настао након земљотреса у 14. веку. У хладу столетних платана жуборе и бројни канали а кажу да место има 71 мостић од који се један зове Византијски. Сам град има и други, сликовит назив Воден. Основан је осам векова пре нове ере а 1351. био је под влашћу Цара Душана. За време турске власти добио је чак и дозволу за отварање српске школе која имала 107 ђака.
Најспремнијих 18 путника кренуло преко стаза и ровова кајмакчаланских ратника од скијалишта Ворас до врха Свети Илија на 2510 м нв. Капела се овај пут до самог краја није ни назирала од магле, а претило је и невреме. Положен је венац у име Града Новог Сада и запаљене свеће. Након спуста, путници из обе групе су се спојили у граду Едеса подно планине Ниџе и кренули за Србију, док је напољу већ био јак пљусак. Кајмакчаланску „капију слободе” попела је и 80-годишња пензионерка Душанка, што само говори да су жеља и патриотски осећај били јачи од свих могућих препрека.
Са Кајмакчалана се свако врати са невероватно снажним осећањима. Чак и таквим, да можда нисмо достојни жртве наших предака, како написа у књигу утисака једна планинарка.
Текст и фото: В. Раонић;
Извор: ТВ Арс Медија
Администратор: Друштво нових медија