У самој близини банатске границе са Мађарском, у селу Ђала, од 26. до 28. јула одржана је ликовна колонија „Боје и светлости Северног Баната”, која је по једанаести пут потврдила своје креативне уметничке аспирације и окупила уметнике из земље и иностранства. Сама манифестација је настала пре једне деценије на иницијативу неколико чланова Удружења за неговања уметности УНУ „Феникс“ Нови Кнежевац, које већ више од двадесет година остварује своје уметничке потенцијале и одолева свим променама. Удружење „Феникс“ основано је 1992. године од стране посвећеника у култури и љубитеља уметности, окупљајући сликаре, глумаце и писце да би временом постало углавном оријентисано на сликаре и сликарске манифестације. Њен оснивач Споменка Максимовић Малбашки је сликарка која се у овом уметничком жанру истицала већ у гимназијским данима, а њен таленат се потврдио и када је примљена на новосадску Академију уметности.
Споменка Максимовић Малбашки
Али како су животне околности диктирале у патријархалној заједници која од жене очекује занимање ближе реалности, своје жеље и уметнички дар је усмерила у правцу ванакадемског уметничког стваралаштва, делујући у својој средини на ширењу и промоцији уметности, као и повезивању сликара. Приређивање ликовних колонија у организацији Удружења “Феникс” је тако постало у последњих 11 година једно од препознатљивих активности и брендова села Ђале, села на северу Војводине, које је тако повезивало сликаре различитих оријентација и профила и отварало истовремено поглед на необичне пределе Баната, који су за многе сликаре и уметнике до тада били непознати и незамисливи.
Валентина Чизмар, Жељко Савић и Споменка Максимовић Малбашки
У току првих година покретања ликовних колонија, сусрети у Ђали су били локалног карактера, окупљајући сликаре из општине Нови Кнежевац и ближег окружења (Кањиже, Банатског Аранђелова, Мола, Санада и других) да би већ наредне године колонија заживела и као међународна манифестација, када су први инострани сликари дошли из Македоније и Мађарске. Колоније су се најпре одржавале у дворишту куће једне од чланица Удружења да би у последње три године биле премештене у простор Ловачког дома, у време празника села, тј. храмовске славе Св. Архангела Гаврила. Опредељење да се ликовна колонија одржава у време празничних дана изнедрио се из идеје да се уметност и сликарски садржаји учине доступним и видљивијим за много шири круг људи, јер “на дан црквене славе овде се окупља највише људи, оживи променада и шеталишта, а тада дођу и становници који су се одселили из ових крајева”, како истиче новинарка Даница Кнежев Попов из Ђале. Истовремено, на дан црквене славе у ово насеље на граничном прелазу само 500 метара од границе, долазе и други уметнички ствароци, пре свега из света музике, па поред сликарских садржаја посетиоци, као и учесници колоније, присуствују у вечерњим сатима и ђалинским музичким свечаностима, познатим као “ЂАМУС”, када се одржава и такмичења певача аматера, а свечаности посети око 500 љубитеља народне музике. Сваке године у току финалне вечери публику забавља и неко од естрадних музичара, као што је ове године публика имала прилику да ужива у музици Њемање Стевановића.
Радови са колоније
Колонија Удружења «Феникс» обједињава све старосне групације па јој се прикључују и деца, којој се на тај начин већ од малих ногу усађују културне вредности и естетски квалитети што, како прича Споменка Малбашки, буде значајно за њихово касније опредељење да се баве сликарством. А сваке године, као и ове, ликовну манифестацију посети и најстарија житељка Ђале, бака Љубица која данас има 94 године, носећи господски дамски шешир и тако подсећајући на модни стил карактеристичан за почетке 20-ог века. Поред професионално-уметничких интенција, банатска сликарска колонија остварује и хуманитарне претензије и сврху, јер средства добијена од продатих слика насталих у току колоније бивају донирана за различите хуманитарне акције.
Радови са кооније
Такав манир је у складу са самим духом и менталитетом житеља Ђале, који никада не заборављају да треба да помажу другима. Једна од мештанки села приповеда да, иако је то село са мноштво напуштених куће и без и једне кафане, у њему нема оговарања, већ је акценат на међусобном помагању, сведочећи својим причама да су врлине искрености и човекољубља, посвећеност раду, гостопримство и топла реч оно што постоји у сржи њихових животних вредности, идеала и међусобне упућености. С друге стране, ако зађемо у историјско-културне темеље овога места, сазнаћемо да је Ђала место које је имало и луткарско позориште између два светска рата и било је једно од десет у бившој Југославији. Ту је постојао и Соколски дом у чијим је просторијама временом настала и библиотека, а коју је пре неколико година посетила и Сузана Манчић, донирајући одређени фонд књига. Важне личности којима се поносе житељи села Ђала има много, а најчешће се спомињу академик Василије Крестић, професор Лазар Ковачев, глумица Розалија Леваи и други.
Део учесника са колоније
Живописне колекције које настају годинама на ликовним сусретима у Ђали буду након одржане манифестације доступне за публику и љубитеље уметности у галерији Удружења за неговање уметности “ФЕНИКС” која се налази у центру Новог Кнежевца. У оквиру удружења се током године одвијају и друге активности – окупљају се сликари, излажу слике са колоније, отварају изложбе, а удружење својим члановима такође обезбеђује и учешћа на разним колонијама у земљи, региону и иностранству. Споменимо чланицу удружења Оглицу Рајковић Пајић, како прича Споменка Малбашки, “која је добитница награде Златна кичица у Брчком, а постоји низ наших аматера који су награђивани на многим манифестацијама, што нам даје за право да кажемо да је реч о високом нивоу аматерског стваралаштва које се граничи са професионализмом.“ Раду Удружења “Феникс” доприноси, поред мноштво чланова, и Јелена Малбашки, по професији медицинска сестра, али која носећи мајчин таленат своје уметничке идеје спроводи и на платну и кроз фотографију. И док многи мештани на својим платнима оживљавају дух своје средине, природне лепоте, старе обичаје и традицију, својествене овом делу непрегледне банатске равнице, млада сликарка залази и у историјске аспекте везано за досељавање Срба на ове просторе, као и значајне догађаје из националне прошлости. Због тога на њеним сликама провејавају, поред изузетно иснпиративних банатских мотива, и епске теме као што је приказ Косовског боја и Косовке девојке, Сеоба Срба итд.
Рад Споменке Максимовић Малбашки
Поред наведеног, постоји још неколико специфичности ликовне колоније. Назив ове ликовне колоније – “Боје и светлости Северног Баната” – није случајно осмишљен. Због тога што се у овом делу банатске равнице, која се назива и Северном капијом Србије, прожимају најразличитије искре светлости и боје, које стварају јединствен уметнички поглед и естетски доживљај код оних који први пут осете лепоту овог подручја. Необично преламање светлости у овим крајевима чини да и овдашњи пејзажи, које ухвати спретно уметничко око, буду преливени неким специфичним сјајем који преноси дух спокојства и животворности природе и на уметничко дело које настаје. На многим сликама овогодишње колоније приметни су стилизовани фрагменти ухваћени у тихој непокретности простора, где су временске димензије сједињене у јединство тренутка. Повратак природи кроз уметничку имагинацију уједно је пружао инспирисаним уметницима да иза онога појавног сагледају и искре своје креативне суштине, усаглашавајући своје сликарске потезе са душом природе, њеном статиком, али и динамиком. На појединим сликама су представљени симболични и ескпресивно-реалистички прикази сцена из банатског природног окружења, где мотиви зрелих бундева (подсетимо се банатске песме „Кад се попнем на лудају, ухватим се за тулају“), игра петлова, мотиви раскошних поља сунцокрета и маслачака, новокнежевачких мостова и детаљи Тисиног окружења сведоче о аутентичној просторности и посебном сензибилитету Војводине.
Рад Споменке Максимовић Малбашки
У изразито богатом и јаком колориту многи учесници су на својим платнима изразили повезаност акустике светлости и благих сенки, различите тоналитете и валере у занимљивој и маштовитој комбинаторици боја, која се кретала и до апстракне стилизације. Изражавајући се лириком и јаком представном имагинацијом, видљиво је да су овогодишњи сликари хармонизовали различите уметничке перспективе кроз уље на платно, акрил, цртеж и комбинованим техникама, остварјући основне интенције колоније са фокусом на Банат и оно што осветљава његова беличасто-златна и самрагдна лучноносна светлост. А специфичност те светлости је што је изнедрена из руралног хоризонта живота села Ђале, пружајући учесницима осећај да стварају у близини неког другог, граничног света, између више светова (Србије, Мађарске и Румуније), као и изван урбанизованих подручја, ослобођених убрзаног ритма савременог начина живота, урбане отуђености, гужве и метежа. Јер је Ђала село у општини Нови Кнежевац (на само четири километара од Српског Крстура и 500 метара од мађарске границе), где живи свега неколико стотина гостопримивих мештана, који широког срца примају све који овде дођу. Управо из тог разлога организатори су увели концепт да учесници колоније, током трајања исте, бивају смештени код својих домаћина у њиховим породичним домаћинстава, што доприноси успостављају међусобних пријатељстава и продубљивању професионалне сарадње. Сви посетиоци који први пут дођу из других крајева Србије при доласку у ово необично село буду инспирисани живописним пределима, пољима сунцокрета, реком Тисом и причом о тиском цвету те тако постају духовно богатији за једну нову причу, ново искуство, нова познанства, поневши са собом инспирацију за своје ново стваралаштво.
Радови са претходних колонија
Гледано у целини, банатска уметничка колонија сваке године доприноси све већем умрежавању уметника из различитих подручја и афирмацији културних вредности Баната кроз визуелну уметност, али доприноси и афирмацији укупне културно-уметничке сцене Војводине, као мултикултурално оријентисане средине. Она уједно афирмише и идеале и стил живота који Срби са ових територија баштине још од 14. века када се село Ђала први пут спомиње у рукописима. О селу Ђали је ове године објављена и монографија, историографски приказ «Село Ђала северна капија Србије», који читаоце детаљно упознаје са историјом и животом становника овог дела Баната, аутора Миомира Филиповића Фиће (дугогодишњи новинар Дневника), у издању Културно-просветне заједнице Србије и Месне заједнице Ђале. Књига осветљава период доласка Хуна у Банат, период аустро-угарске владавине, улогу српског народа у револуцији 1848. године, српске деспоте на тлу Баната, сеоску цркву и школу, као и познате личности родом из Ђале.
Радован Уверић и Јелена Малбашки
Градоначелник општине Нови Кнежевац др Радован Уверић такође је присуствовао и подржао ову 11. ликовну колонију Удружења „Феникс“, упутивши похвалне речи организацији и свим људима који су били ангажовани у данима манифестације. А начелница општинске управе Марија Матејин је присуствоала манифестацији и као учесница, па је својим сликарским анганжманом допринела овогодишњој ликовној колонији и у погледу на уметничке аспирације. Манифестација је одржана под покровитељством локалне самоуправе, месне заједнице Ђала, ловачког удружења Ђала, као и уз подршку локалног становништва. На крају манифестације подељене су и захвалнице свим учесницима и упућен позив да сликари учествују и наредних година.
Извор: ТВ Арс Медија
Фотографије: Жељко Савић
Текст: Валентина Чизмар