Nakon uspešne promocije u Novom Sadu, izložba slika i promocija monografije posvećena akademskom slikaru Dimitriju Kolareviću, biće upriličena u galeriji Kulturnog centra opštine Temerin.
Otvaranje je u četvratak 14.03.24. u 19 časova.
Izložba se može videti do 26.3. 2024. godine.
Mera svetlosti i senke Dimitrija Kolarevića
Znam da nije lako sabrati život na nekoliko stranica teksta u odnosu na ličnost koja je proživela godine slikajući, menjala poglede na svet, trajala, i na samom kraju, preselila svoje (slikarske) alate na drugu obalu. Zaustavljanje trenutka nečijeg trajanja jednako je pokušaju da se uhvati pravac plamena ili nemirni tok nedostižne lepote. Zahvaljujući osobenosti i tragovima koje nam je ličnost Dimitrija Kolarevića ostavila u legat, možemo mnogo bolje misliti o tajni života i stvaranja – istovremeno.
Za Dimitrija Kolarevića motivi su bili samo intenzivni povodi, poprišta za likovna razračunavanja. Jednako setno na njegovim akvarelima deluju i skupovi dečijih igračaka baš kao i vozovi. U akvarelnim rapsodijama životinje se izjednačavaju sa pejzažem, ulice gradova se stapaju sa nebeskim talasima a nehajno pobacana stara pisma aludiraju na materijalne ostatke zaboravljene ljubavi i pažnje. Sentimentalnost ukupnog dela na papiru nije usmerena na patetične odsjaje uglancanih dečijih cipelica. Pre će biti da su svi ovi povodi (motivi) Dimitriju bili okvir za iznalaženje što složenijeg likovnog problema. Struktura islikanih površina u idealnoj je srazmeri sa neislikanim površinama što akvarel čini još funkcionalnijim. Oko posmatrača nije svesno tog neprimetnog a toliko važnog odnosa. U njemu se prepoznaje istančan osećaj za meru i sposobnost da se zanemari suvišno kako bi se istakla atmosfera, nevidljiva na slikarevom predlošku. Upravo taj prenos u drugu dimenziju likovnim sredstvima predstavlja suštinski zadatak Kolarevićeve umetnosti. Transfer iz viđenog može se izmeriti vanserijskom interpretacijom a da se pritom ne izgubi svežina živog posmatranja – bilo da se radi o izvijenoj liniji ženskog tela ili zadimljenoj crnoj, dinamičnoj lokomotivi. Sve je podređeno umetničkoj, baroknoj raspevanosti. Kolarevićevi akvareli su kolorističke vinjete, ukrasi sumorne stvarnosti, prepevani doživljaji iz prošlosti obnovljeni slikarevim umećem.
Slikarska poruka Dimitirija Kolarevića nije gromoglasni proglas prepun velikih reči i istih takvih očekivanja. Njegova vest odnosi se na sadržaj sa stranica požutelih uspavanki, tajnih ljubavnih pisama iz armije, zapisa recepata na obodu papirnih omotača, u tamnini zamućenih, zlatom opervaženih ogledala što nas posmatraju sa zidova bezimenih salona. Slikarski rukopis je izazov koji nas omamljene, dovodi pred kapiju romantičnog zamka, kao pred istoriju zamagljenog detinjstva, nikad dovoljno proživljenog i dosanjanog.
U slavu Svetlosti.
Dr Danilo Vuksanović