Након успешне промоције у Новом Саду, изложба слика и промоција монографије посвећена академском сликару Димитрију Коларевићу, биће уприличена у галерији Културног центра општине Темерин.
Отварање је у четвратак 14.03.24. у 19 часова.
Изложба се може видети до 26.3. 2024. године.
Мера светлости и сенке Димитрија Коларевића
Знам да није лако сабрати живот на неколико страница текста у односу на личност која је проживела године сликајући, мењала погледе на свет, трајала, и на самом крају, преселила своје (сликарске) алате на другу обалу. Заустављање тренутка нечијег трајања једнако је покушају да се ухвати правац пламена или немирни ток недостижне лепоте. Захваљујући особености и траговима које нам је личност Димитрија Коларевића оставила у легат, можемо много боље мислити о тајни живота и стварања – истовремено.
За Димитрија Коларевића мотиви су били само интензивни поводи, попришта за ликовна разрачунавања. Једнако сетно на његовим акварелима делују и скупови дечијих играчака баш као и возови. У акварелним рапсодијама животиње се изједначавају са пејзажем, улице градова се стапају са небеским таласима а нехајно побацана стара писма алудирају на материјалне остатке заборављене љубави и пажње. Сентименталност укупног дела на папиру није усмерена на патетичне одсјаје угланцаних дечијих ципелица. Пре ће бити да су сви ови поводи (мотиви) Димитрију били оквир за изналажење што сложенијег ликовног проблема. Структура исликаних површина у идеалној је сразмери са неисликаним површинама што акварел чини још функционалнијим. Око посматрача није свесно тог неприметног а толико важног односа. У њему се препознаје истанчан осећај за меру и способност да се занемари сувишно како би се истакла атмосфера, невидљива на сликаревом предлошку. Управо тај пренос у другу димензију ликовним средствима представља суштински задатак Коларевићеве уметности. Трансфер из виђеног може се измерити вансеријском интерпретацијом а да се притом не изгуби свежина живог посматрања – било да се ради о извијеној линији женског тела или задимљеној црној, динамичној локомотиви. Све је подређено уметничкој, барокној распеваности. Коларевићеви акварели су колористичке вињете, украси суморне стварности, препевани доживљаји из прошлости обновљени сликаревим умећем.
Сликарска порука Димитирија Коларевића није громогласни проглас препун великих речи и истих таквих очекивања. Његова вест односи се на садржај са страница пожутелих успаванки, тајних љубавних писама из армије, записа рецепата на ободу папирних омотача, у тамнини замућених, златом оперважених огледала што нас посматрају са зидова безимених салона. Сликарски рукопис је изазов који нас омамљене, доводи пред капију романтичног замка, као пред историју замагљеног детињства, никад довољно проживљеног и досањаног.
У славу Светлости.
Др Данило Вуксановић