Налазите се овде
Почетна > Друштво > УПОКОЈИ СЕ КУСТОС СРПСКОГ ОГЊИШТА – ДУШАН МИЛОВАНОВИЋ

УПОКОЈИ СЕ КУСТОС СРПСКОГ ОГЊИШТА – ДУШАН МИЛОВАНОВИЋ

Отишао је али нас није напустио

УПОКОЈИ СЕ КУСТОС СРПСКОГ ОГЊИШТА

Огласила су се звона Хиландара да нам јаве тужну вест да се упокојио у Господу Душан Миловановић, историчар уметности, хранитељ музејског блага Срба и Србије, теоретичар, критичар, публициста и, како признају на самом Хиландару «један од најбољих познаваоца Хиландара и светогорске културе».

Изгубио је српски народ, и посебно српска култура, један снажан ослоноц. У времену када се није стварало у духу традиције имали смо у Душану не само храниоца културног блага или како се то каже музејског кустоса, него спасиоца који је лепом речи умео да спашава и спашавао оно што је наизглед већ било изгубљено кроз векове. Тај његов таленат је спашавао скоро изгубљено, те је лепом речју и осмишљеним и промишљеним идејама систематизовао и кроз изложбе давао подршку српском роду да очувамо скоро изгубљено. Отварао је, тим мисионарским делом очи и душе многих. Отварао је Душан том подршком српској култури и уметности путеве Господње за многе и сам крчио пут ка Хиландару и Господу из ове наше свакодневице.

Као кустос музеја сакупљао је Миловановић уметничке предмете али је сакупљао још више људе који могу да схватие дубину, не само савремене, него пре свега древне културе српскога народа. Сакупљао је људе који могу да пренесу ту лучу непрекидности српске културе и уметности од епохе Лепенског Вира, Старчева и Винче до данашњих дана и за будућа поколења.

Душан Миловановић, селектор изложбе «Непрекидност уметности од епоха Лепенског Вира, Старчева и Винче» на свечаном отварању 10. септембра 2012. године, коју је организовао у галерији «Прогрес» у центру Београда у оквиру Међународне научне конференције «На изворишту културе и науке»

Он је био историчар уметности али то није схватио као коначан резултат него је стално изучавао, истраживао, систематизовао, схватајући да спашава, да у последњем тренутку и времену, над амбисом нестанка, отима од заборава да би нам пренео и отворио очи и душе.

На синоћњем отварању изложбе «Цивилизација огњишта», коју је организовао са «Удружењем – Чувари огњишта» у просторијама Радио-телевизије Србије, Душан Миловановић, нажалост није физички присуствовао, али је био са нама и својом душом и са његовим поукама.

На отварању изложбе као ерупција емоција и Душанов небесни благослов, проломио се френетичан аплауз када је председник «Чувара огњишта» изговорио Душану у част: «Коначно је овом изложбом дошао тренутак да, управо, у просторијама телевизије, кажемо да је то огромно археолошко благо, које нема ни једна друга држава – наше, српско културно наслеђе и део наше српске, словенеске непрекидности на овом простору.»

Душану Миловановићу у част – отварање изложбе «Цивилизација огњишта» у «Галерији РТСа» 8.06.2022. године, председник свесрпског удружења «Чувари огњишта»

То као да је изговорио Душан Миловановић, живи Душан Миловановић јер је он уметношћу, изложбама стварао људе, помагао да стасавамо, да осазнавамо. Душан је носио то спаситељно «осерзацење» у духу човека о коме је Душану у част синоћ говорио и Никола Кусовац.

Душан је организовао изложбе темељно, истражујући и синтешићући вековна знања и енергију тако да освесте али ненаметљиво и без посебне помпе, како би и та енергија и то знање дошло до људи и будућих покољења, али и прошло поред злотвора и зликоваца који стражаре као цензори по свим бусијама дреждећи да се не спаси нешто српско, нешто слоВенско. А Душан је поред тих стражара сатане успевао да пронесе будућим генерацијам не само бакљу српске уметности него и живе освешћене људе којима је Душан вратио и вид и душу.

Тако су Душанове изложбе биле и остале окупљања не само на свечаном отварању него окупљање и уплетање људи и идеја далеко пре тог отварања. Окупљање је почињало када је Душан стварао огроман тим на свесрпском простору који ће организовати изложбу као снажну идеју. Тако могу многи не само да се надахну на тим изложбама као на најчистијем изворишту речице која се на уворишту претвара и ствара море, него и да се потпишу под коментарима експоната или самим експонатом који нас својим изгледом освешћује.

Уплетено Душановим талентом знање не само са портала манастира Жиче, него и Коло и кружни исечак и шестарење Пеђе Ристистића са Лепенског Вира и истраживање Александра Шаргића, српских научника из иностранства и многих других «Чувара огњишта»

Ретки знају да се Душанове изложбе нису никада завршавале. А нису се завршавале јер су походиле многе кутке српског расејања и обавезно срце и душу Хиландара куда је Душан одлазио неколико пута годишње као на извориште духовног, али и да донесе на тај олимп духовног – капљице росе и бисере из отаџбине.

Душану Миловановићу 2012 није било тешко да изнесе и узнесе у Хиладнар на извориште духовности  књигу «КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права» и штампане материјале са научне конференције «На изворишту културе и науке» и изложбе «Непрекидност уметности од епоха Лепенског Вира и Винче»

Ми се Срби рађамо, живимо и умиремо под крстом часним али нам је управо Душан својом изложбом у Музеју савремене уметности кроз приказ орнамента и симбола средњевековног српског фрескосликарства успео разјаснити крст као Коло небесне свеколикости чувајући и поштујући све каноне храма.

Одлази један велики просветитељ, један од најречитијих Срба, који је владао и том недостигнутом чаролијом да говори музејским експонатима. Био је тих, ненаметљив и уверен да онај који није схватио данас – схватиће кад дође моменат. И сам је своје искуство дечака истицао као пример јер тек кад се испреплеће живот са знањем и искуством та жива сећања и љубав која се понесе из породице оживе генетско памћење у које је Душан био убеђен да носимо и само је својим делом помагао да оно дође до нас и будућих покољења.

Због тога није пропуштао да на изложбу дођу и његова деца и његови унуци и унуке као сва друга његова деца а то је свеколико српство.Због тога сви ми данас тугујемо за нашим Душаном Миловановићем али се и радујемо што смо га имали и што памтимо његова добра дела и живимо његовим поукама.

Сви смо ми Срби његова деца и његови унучићи а он мудрац и олицетворење старог ђеда: мудрог, темељног, брижног и стрпљивог

Због тога можемо рећи да је Душан Миловановић био темељник, онај који је своју реч, своје изложбе и радове уградио у темеље нашег цивилизацијског освешћења и осазнања о непрекидности (српске/слоВенске) културе и цивилизације од епохе Лепенског Вира и Винче, како је уложио и свој ауторитет и своје име у излобу са тим називом, када то неки нису могли да схвате. Али тај темељник који нам је знао указати на «упртник» Лепенског Вира као ослонац небесног био је убеђен да ће сви једном схватити.

СпасиБо Душане, спасиБоже свако његово добро дело и прослави на добро српског народа и сваколиког човечанства и човекољубља, за шта се борио Душан Миловановић.

После изложбе «Чувари Огњишта» отворене у Галерији РТС Србије, коју можете посетити и поклонити се сенима овог несумњиво Чувара Српског Огњишта.

Проф. др Божидар Митровић

 

Оставите одговор

Top