Према речима редитеља Розенкранц и Гилденстерн су двојица мање битних ликова из ‘Хамлета’ који покушавају да пронађу смисао и сврху свог постојања у детерминисаном свету Шекспировог ‘Хамлета’. Међутим, колико год је њихова улога мала и небитна, у односу на размере велике трагедије краљевића Данског, без њих се она не може одиграти. Та два мала зупчаника у суровој машинерији судбине могу само да одиграју своје улоге, и то само онако као што је записано. Могу да расправљају о филозофским идејама, контемплирају о алтернативама, али не могу да промене наратив ‘Хамлета’. Они немају слободну вољу, немају избор чак ни када им се чини да одлуке о својој судбини доносе самостално. Све је предодређено самим текстом. Ово је сурова комедија о смрти која сугерише прихватање апсурдности живота.
Кроз дело се појављују и преиспитују мотиви отуђења, немогућности спознавања истине, губитка идентитета, неумитности смрти, немања слободне воље.
Музику компонује Ирена Поповић Драговић, костимограф је Сенка Раносављевић, сценограф је Жељко Пишкорић, за сценски покрет задужен је Игор Грекса, а сарадници на тексту су: Мина Петрић, Никола Ђоновић и Дивна Стојанов.
Своје култно дело „Розенкранц и Гилдестерн су мртви“ Том Стопард је и режирао 1990. године, а главне улоге тумаче Гери Олдман, Тим Рот, Ричард Драјфус. То је била прва и једина Стопардова режија, а филм је освојио „Златног лава“ у Венецији исте године.
Уписао је мастер из мултимедијалне режије код професора Александра Давића, а мастер рад из режије управо је „Розенкранц и Гилдестерн су мртви”.
Поред мноштва запажених улога Игор се бави и режијом неколико година. Основао је трупу „Артерија“ 2008. године, сарађује са Аматерским позориштем у Црвенки, Градским позориштем Бечеј, а у Позоришту младих је премијерно у фебруару ове године изведена представа „39 степеника“ у његовој режији.