AP Vojvodina je u poslednjih deset godina u ekspanziji organske proizvodnje hrane, kao i etno i ekoturizma. Razgovorajući sa direktorom „Etnosa“ Ružicom Babec , prof. fizičke kulture, magistrom ekonomskih nauka, približićemo vam rad Fondacije ETNOS i značaj ekološkog turizma u Srbiji, odnosno u Vojvodini.
Novinar: Gospođo Babec, kako Fondacija ETNOS sebe vidi u okviru ekološkog turizma u Vojvodini i celoj Srbiji?
Ružica Babec: Fondacija Etnos razvija ekoturizam, promoviše zaštitu životne sredine i održivi razvoj, bavi se kulturom. Predstavlja jedinstven turistički kapacitet u širem okruženju, i otvara nove mogućnosti koje će turisti posećivati.
Projekat razvoja Etnosa je realizovan kroz nekoliko faza:
-Infastrukturni radovi na završetku objekta koji su bili preduslov za razvoj ekoturizma. Kroz ovu fazu je završeno devet soba za smeštaj gostiju.
– Stvoren je prostor za kulturnu animaciju , za koncerte, predstave, i edukativne aktivnosti, sala koja može da primi oko sto posetilaca.
– Opremljena je Narodna biblioteka „Dimitrije Avramović“ sa oko 3000 knjiga.
– Etnos je počeo da se bavi organskom proizvodnjom hrane.
Kroz ove faze projekta stvoren je povoljan ambijent za dalji razvoj Fondacije Etnos na dugi rok inspirisan vizijom i željom da budemo prepoznatljivi na turističkoj mapi Vojvodine – Srbije.
Novinar: U organizaciji ETNOS-a ste priredili manifestaciju „ Šajkaški kulturni dani“, sa vrlo bogatim kulturno – umetničkim sadržajem. O kakvoj manifestaciji je reč?
Ružica Babec: Manifestacija „Šajkaški kulturni dani“ se realizuje u avgustu i septembru svakog petka, i predstavlja promociju kulture etničkom šarolikošću, folklorom, etno pesmom i igrom, a sve kako bi život na selu dobio sadržaje, a samim tim i turistička ponuda bila još atraktivnija.
Organizovane su muzičke večeri, književne večeri, likovne kolonije, promocije starih zanata, gastromske večeri,… „Šajkaški kulturni dani“ su se završili 30. septembra manifestacijom pod nazivom „Zdrava ekološka hrana svakog dana“, u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom. Seoski turizam u Vojvodini predstavlja strategiju razvoja ruralnog područja. Etnos kao deo te ponude doprinosi društveno ekonomskom napretku područja i predstavlja seosku turističku ponudu Vojvodine i Srbije.
Novinar: Kako je tekao poljoprivredni razvoj Fondacije Etnos, počev od tradicionalne proizvodnje, faze konverzije do konačnog sertifikovanja – dobijanja organskih proizvoda? Šta je to organska hrana?
Ružica Babec: Fondacija Etnos je pri prelasku sa konvencionalne na organsku proizvodnju poštovala period konverzije pri čemu smo primenjivali standarde zakona o organskoj proizvodnji. Posle perioda konverzije naši poljoprivredni proizvodi su dobili epitet organski.
Proces uključivanja u organsku proizvodnju počinje potpisivanjem ugovora i uspostavljanjem saradnje sa ovlašćenom sertifikacionom kućom. U našem slučaju to je Organic Control System iz Subotice.
Potrebno je najmanje 24-36 meseci da se sa tradicionalne poljoprivredne proizvodnje pređe na organsku proizvodnju, koja podrazumeva proizvodnju bez korišćenja hemijskih đubriva uz poštovanje optimalnog ciklusa hranljivih materija. Plodored ili rotacija poljoprivrednih useva je neophodna u organskoj proizvodnji, a plodnost tla se postiže korišćenjem leguminoza bogatih azotom, korišćenjem stajnjaka i upotrebom mikrobioloških đubriva.
Gajenje lokalnih sorti i suzbijanje štetočina preventivnim merama kao i sistem obrade zemnjišta su od presudnog značaja u organskoj proizvodnji. Sertifikati se obnavljaju jednom godišnje i potrebno je izdvojiti dosta novca da bi sve bilo u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji koji je usklađen sa zakonima EU.
Organsku hranu proizvodimo na 2 ha, tu su zastupljeni paprika, paradajz, spanać, cvekla, grašak, pasulj, boranija, celer, salata, bundeva, jagode, maline, aronija, jabuke, breskve, grožđe,… i plan nam je da proizvodnju proširimo u narednom periodu.
Zdravstveno bezbedna hrana je komponenta javnog zdravlja i tiče se svih. Bolesti koje se prenose hranom su značajan problem zdravlja šireg regiona.
Organska hrana spada u zdravstveno bezbednu hranu proizvedenu u sistemu organske poljoprivrede i prerađenu na adekvatan način. Ona čuva i unapređuje životnu sredinu i odgovor je na klimatske promene, povećanje temperature i vlažnosti vazduha, koje imaju značajan uticaj na čovekovo zdravlje.
Proizvodnja dovoljne količine zdravstveno bezbedne hrane je od vitalnog značaja za celokupno čovečanstvo.
Najstariji način proizvodnje povrća i voća je baštenski. Unošenjem ekoloških i bio-agrotehničkih mera intenzivna bašta konvencionalna bašta menja izgled i postaje tradicionalna bio – bašta sa novim metodama gajenja u skladu sa prirodom. To je mesto gde se prikupljaju i gaje stare sorte koje čuvaju identitet područja i podižu ekološku svest ljudi.
Organsko povrtarstvo je pogodno za porodične farme, pa tako i za Etnos zbog zatvorenog ciklusa proizvodnje, tj. usklađene stočarske i biljne proizvodnje. Najbolji vid prodaje proizvoda je direktno kod proizvođača, tako se otvara put ka multifunkcionalnosti, ka agrobioturizmu.
Gastronomija sa karakterističnom vojvođanskom kuhinjom predstavlja brend u kojem ima mesta za spremanje organske hrane kako u gradu tako i u ruralnoj sredini.
Novinar: Kada je reč o ekološkom i etnoturizmu, da li postoje bitne razlike?
Ružica Babec:
Ekoturizam je oblik turizma zasnovan na prirodi.To je odgovorno putovanje u prirodu, kojim se čuva životna sredina i održava blagostanje lokalnog stanovništva, a sve radi uživanja u pejzažima, biljkama i životinjama i kulturnim objektima. Prepoznatljivo narodno arhitektonsko nasleđe Vojvodine proističe iz karakteristika njenog istorijsko – kulturnog i prirodno – geografskog razvoja.
Ekoturizam i etnoturizam su deo ruralnog seoskog turizma i značajni su aspekti marketinške strategije turizma.
Ekološke aktivnosti su: šetnja, proučavanje flore faune i geologije, druženje sa lokalnim seoskim stanovništvom, kupovina autohtonih proizvoda, uživanje u različitim sportovima u prirodi.
Ekoturizam je pogodan za male grupe turista do 15 ljudi što Fondacija Etnos može i želi da razvija.
Seoski turizam doprinosi nizu korisnih delatnosti, ekonomske, društvene i kulturne prirode. Podstiče preduzetništvo i partnerstvo između javnog i privatnog sektora, koje mora biti prepoznatljivo od strane države. Potrebno je poraditi na saradnji svih subjekata u seoskom turizmu koji učestvuju u formiranju ovog turističkog proizvoda. Saradnja treba da se temelji na opštem turističkom razvoju na lokalu, u pokrajini i na nivou države.
Danas ruralne oblasti pa tako i našu, karakteriše siromaštvo, starenje stanovništva, nezaposlenost.
Država Srbija može da pomogne razvoj seoskog turizma merama koje podržavaju ruralnu privredu na društveno ekonomski i ekološki održive načine, kako bi se smanjila degradacija prorodnih resursa, kako bi se smanjilo siromaštvo i kako bi se lakše i lepše živelo na selu.
Željko Savić, Video novinar
5. oktobar 2016.