Налазите се овде
Почетна > Екологија > ШТЕДЕ НОВАЦ И ШТИТЕ ЖИВОТНУ СРЕДИНУ: У КОМПОСТИЛИШТУ НОВОСАДСКОГ „ЗЕЛЕНИЛА“ ГОДИШЊЕ ПРЕРАДЕ 970 ТОНА БИООТПАДА

ШТЕДЕ НОВАЦ И ШТИТЕ ЖИВОТНУ СРЕДИНУ: У КОМПОСТИЛИШТУ НОВОСАДСКОГ „ЗЕЛЕНИЛА“ ГОДИШЊЕ ПРЕРАДЕ 970 ТОНА БИООТПАДА

Компостилиште Градског зеленила, које по оцени стручњака представља најсавременији погон за производњу компоста у Србији, годишње преради око 970 тона лишћа, траве и грањевине. Од марта до априла прикупљено је 308 тона траве и 177 тона листа. А током целе године прикупљено је укупно 489 тона грања и другог дрвног отпада. Ово је прво постројење овог типа у Србији захваљујући коме сва трава која се покоси, лишће, баштенски отпад, не завршавају на депонији као смеће, већ се користе за озелењавање града.

– Захваљујући изградњи савременог постројења, јединственог у Србији, које су финансирали град Нови Сад и немачка агенција ГИЗ, унапредићемо одржавање зеленила, побољшати заштиту животне средине и остварити значајне новчане уштеде. Сва биомаса која се сакупља са 550 хектара зелених површина у граду, трава, лишће, болесне, оштећене, суве гране, дакле све оно што је до јуче био отпад који се односио на градску депонију, сада је сировина за производњу компоста. А оно што се не користи за компост употребљава се као биогориво за загревање расадника и пословних просторија. Наше компостилише користи савремене технологије и при производњи компоста не загађују животну средину, а ЈКП „Градско зеленило“ добија компост који се користи приликом озелењавања Новог Сада – рекао је директор Зеленила Милош Егић.

Крајем маја значај компостилишта истакао је и декан ФТН-а, проф. др Срђан Колаковић. Он је рекао да је постројење пример добре праксе за цео регион.

– Задовољни смо што је овакав пројекат заживео у Новом Саду, који представља добар пример како наука, град и ЈКП заједно раде на побољшању животне средине. ФТН ће предложити да и други градови у Србији, по угледу на новосадско, имају своје компостилиште – рекао је проф др Срђан Колаковић, декан ФТН-а.

Изградњу постројења за прераду биомасе у хумус финансирали су град Нови Сад и немачка агенција ГИЗ. Град је издвојио 40 милиона динара, а немачка ГИЗ близу 400.000 евра, а поред производње хумуса, од сувог грања се прави сечка којом се загрева расадник у ком се узгајају саднице цвећа за украшавање града и дрвећа за повећање зеленила у граду.

Наситније гране, комплетно лишће и трава се користе за производњу компоста.

– Кацапитет компостилишта је добар. У садашњим условима у једном циклусу се произведе од 350 до 400 метара кубних компоста. Произведени компост употребљавамо за потребе садње цвећа, дрвећа, жбуња и шибља на територији града и приградских насеља, али и у расаднику за производњу биљног материјала – закључује Милош Егић, директор Градског зеленила.

Нови Сад, 16. јун 2022. године

Извор: ТВ Арс медија

Администратор: ДНМ

Оставите одговор

Top