mozilla firefox windows 10 x64 microsoft digital image suite 2006 crack free windows 10.1 free for pc adobe illustrator cs6 free softlay free adobe illustrator cs6java se 6 free vmware fusion 11 pro upgrade free windows server 2012 foundation features free
Налазите се овде
Почетна > Култура > ПРОЈЕKАТ “ИЗВАН ЦЕНТРА” У ЗАВИЧАЈНОМ МУЗЕЈУ У ЧЕРЕВИЋУ – ОПШТИНА БЕОЧИН 13 АВГУСТА 2022. ГОДИНЕ

ПРОЈЕKАТ “ИЗВАН ЦЕНТРА” У ЗАВИЧАЈНОМ МУЗЕЈУ У ЧЕРЕВИЋУ – ОПШТИНА БЕОЧИН 13 АВГУСТА 2022. ГОДИНЕ

Пројекат “Изван центра”, фестивал савремене уметности Дунавски дијалози 2022, почео је синоћ, 13. августа, 2022. године, у 19:30 часова у Завичајном музеју Черевића, отварањем  изложбе уметника Дејана Kалуђеровића, Томаса Гајгера и Белинде Kазем-Kамински.

На отварању присутнима су се обратили: Весна Латиновић, директорка фестивала савремене уметности Дунавски дијалози Сава Степанов, историчар, уметнички директор фестивала.

На отврању приликом обраћања присутнима Сава Степанов је истакао „Уметници рециклирају савременост да би предвидели оно што се може десити, заправо се баве нашим егзистенцијама…“

Весна Латиновић извела перформанс посвећен ексеру у зиду.

Љубитељи савремене уметности могли су да виде уметничке ауторске пројекције приказане на модерним видео платформама.

После  оварања изложбе у Черевићу у винарији ВЕРKАТ, Јована Грчића Миленка 13, одржан је концерт познате пијанисткиње Рита Kинка.

Како сазнајемо од организатора у наредних недељу дана ће бити организоване специјална вођења кроз изложбу.

Детаље о овом догађају приближио нам је новинар Жељко Савић, кроз разговор са Весном Латиновић и Савом Степанов.

Жељко Савић: Господине Степанов приближите публици портала ТВ Aрс медија шта је публика могла да види вечерас у Черевићу?

Сава Степанов: Та изложба се бави најновијим медијима. Концепцијски је уједначена зато што се бави рециклирањем савремености. Преузимају неке ствари из стварности и из тога бирају нешто што ће у њиховој уметности добити ново и другачије значење. На пример, Дејан Kалуђеровић је разговарао са четрдесет и неколико дечака и девојчица и онда је од тих њихових одговора које је добијао начинио либрето за једну оперу. И то је приказао вечерас у скраћеној верзији. Други уметник, Томас Гајгер направио је мале постументе од цигала и та места је прогласио специјалним местима. Место за даме са штиклама, место за владара, место за необуздано понашање. Све је то једна врло духовита ситуација која заправо асоцира на то да постоји нека врста споменичке културе. Оно што је изразито споменичко је то да припада некој митологији али ово припада савременом свету. Уметница Белинда Казем-.Камински је приказала радове у којима се исто тако бави стварношћу. Она креће од неких ствари које припадају прошлости. Одлази у архив и из архива вади неке податке од којих прави нову причу која се потпуно односи на овај тренутак сада. Дакле, једна врста претурања по прошлости како би се препознао садашњи тренутак и да би из те позиције могли и ми да видимо у ком и каквом амбијенту живимо. Весна Латиновић је извела перформанс посвећен ексеру, а ексер је заправо у нашој, галеријској, области врло важна ствар јер качимо слике. Да немамо тог ослонца не знамо како би све то урадили, тако да је то помоћно средство за излагање уметности. Све то има неки другачији смисао када се погледа у галерију.

Жељко Савић: Поштована Весна, како сте дошли на идеју да вашу манифестацију прикажете у Черевићу у Завичајноим Музеју? Шта можете да нам кажете о изложени уметничким радовима?

Весна Латиновић: Дунавски дијалози ове године обележавају десето издање. Ми смо 2016. године конкурисали са пројектом који се звао „Изван центра”. Мислимо да он заиста најбоље показује дунавски идентитет. Циљ нашег фестивала је да представљамо уметност Подунавског региона али и да размењујемо, да се сећамо, да указујемо на ту везу између културног наслеђа и савремене уметности. Изабрали смо пет локалитета локалног културног наслеђа. Музеј у Черевићу, Дворац Карачоњи у Сремској Каменици, Михизова кућа у Иригу, Карловачка гимназија и лагуми Петроварадинске тврђаве. За сваки од тих простора припремили смо програме тако што смо позвали једног нашег успешног уметника да изабере две колеге који су такође неких различитих националности. Овде конкретно ради се о Дејану Калуђеровићу који је позвао Белинду Казем и Томаса Гајгера. У овом амбијенту су промишљали на тему будућности,  уствари наше цивилизације савременог света.

Жељко Савић: Колико ће бити ова поставка и ове пројекције? Да ли ће грађани Черевића и сви заинтересовани моћи да погледају ову изложбу и ове пројекције у наредном периоду?

Весна Латиновић: Изложба ће трајати недељу дана, али ми организујемо и специјална вођења. Амбијент је такав да на неки начин указујемо на то да о нашем културном наслеђу треба више бринути.

Жељко Савић: Да ли можете да нам приближите појам културно наслеђе? Шта би то обухватало?

Весна Латиновић: Конкретено, овде се ради о музеју који је формиран 1980. године са намером да прикаже и негује локалну традицију места и да укаже на најзначајније личности. У почетку су то били Миленко Шербан, Миленко Грчић и Јован Солдатовић. Ово је једна грађанска кућа, то је већ неко архитектонско наслеђе али ова имена која сам рекла то је оно што је нематеријално културно наслеђе и што свакако треба неговати, подсећати млађе генерације и учити их шта је било овде. Ово је мала локална средина али има своју културну историју.

Пројекат Изван центра, фестивала савремене уметности Дунавски дијалози 2022, почиње 13. Августа, а обухвата 4 изложбе, 3 уметничка догађаја и разноврстан едукативни програм. На изложби ће бити представљена дела значајнијих актера савремених уметничких збивања из држава подунавског региона – Немачке, Аустрије, Словачке, Мађарске и Србије.

Изложбе, перформанси и уметничке акције одржаће се „изван центра“, како и сам назив изложбе каже, односно у местима означеним као подручје 021 – Иригу, Сремским Kарловцима, Сремској Kаменици и Черевићу, што ће локалним заједницама донети снажну потврду њихове припадност свету.

Пројекат Изван центра подржан је од стране ЕУ инфо центра Делегације ЕУ у Србији.

 

Извор: ТВ Арс Медија

Текст и фотографије: Жељко Савић

Оставите одговор

Top