Луксузно издање монографије новосадског сликара Милана Кешеља, представљено је у Музеју Војводине 5. јуна 2019. године са почетком у 19.00 сати. Припрема монографије је започета по замисли самог аутора који није доживео њено издавање, а завршили су је људи који су га ценили и волели, а највеће заслуге су припале Гордани Градинац и Милету Игњатовићу, историчару уметности. Монографија је обима од скоро 450 страна и представља круну његове богате уметничке каријере.
Представљање је започето филмом о Милану Кешељу аутора Жељка Савића, мултимедијалног уметника који је последњих десет година радио све уводне филмове за изложбе Милана Кешеља.
др Драго Његован, директор Музеја Војводине
Након овог упознавања са сликаревим животом и радом, публику је поздравио директор Музеја др Драго Његован који је истакао да је Милан Кешељ био пријатељ Музеја Војводине и човек многих квалитета.
– Милан Кешељ свакако спада у историју наше уметности, међу оне који ће се дуго помињати, без којих та историја уметности није могућа. Време ће показати колико су његове слике и његов уметнички рад значајни, а ја мислим да ће на значају још добијати – нагласио је др Његован.
Миле Игњатовић, Мирко Штарк, Александер Басин, Душан Тодоровић, Лоран Прокопић.
Гордана Градинац(лево) и Жељко Савић.
Словеначки ликовни критичар Александер Басин, аутор текста заступљеног у монографији, рекао је да га са Миланом Кешељом повезује више духовно него физичко присуство, тврдећи да је овај уметник умео да „знанствено размишљање претвори у ликовну нарацију, каквој нема сличног примера”, те да је Милан Кешељ био задовољан дефиницијом да је представник рационалистичког апстрактизма.
Академски сликар Душан Тодоровић говорио је о пријатељству са аутором и новим идејама у уметности. Прича о овим концептуалним новинама и окретањем тадашњег погледа на уметност, изазвала је радозналост код публике.
Миле Игњатовић, историчар уметности и аутор веома садржајног текста у каталогу, провео је присутне кроз уметнички опус Милана Кешеља допуњеног елементима његовог (бунтовничког) живота, показујући тиме и карактер личности, али и уметничку димензију. За овог раскошног уметника издвојио је три особине: да је волео да учи, да истражује и да ствара.
Председник хора Хашира Јеврејске општине Нови Сад Мирко Штарк, указао је на везу музике и сликарства будући да је својевремено изложба Хава нагила настала као плод инспирације музиком. Хористи Хашире су као изненађење отпевали и ову песму коју је Милан Кешељ волео, што је код сликаревих пријатеља заискрило сузама на лицу. Емоције је додатно са две песме узвисио вокално-инструментални солиста Лоран Прокопић.
Хор Хашира Нови Сад
Неки грађани су тек на овој промоцији сазнали о величини и значају стваралачког опуса Милана Кешеља, сликара ван сваких шаблона, можда и ван времена у ком је на свој начин мењао свет уметности; сликара необичне судбине који је живео и стварао на релацији Савино Село – Сан Франциско; новосадског студента, аутора 30 самосталних изложби, добитника седам југословенских и пет међународних признања.
Лоран Прокопић
Са друге стране, они који су га познавали на ову промоцију дошли су из Београда и других градова, евоцирајући емоције и успомене.
Сем богате опреме, текстови у монографији о Милану Кешељу су на српском, енглеском и француском језику. Издавач монографије је Музеј Војводине уз медијску подршку ТВ Арс медије, чији пригодни документарни филм можете погледати овде.
За ТВ Арс медију:
Текст: В. Раонић;
Фотографије: Јована Војводић и Весна Раонић;