Пратећи програм изложбе ПОМОРИШАЦ – ВАСА ПОМОРИШАЦ
петак, 27. октобар у 19.00 сати
Галерија Матице српске, Трг галерија 1, Нови Сад
Ауторско вођење кроз изложбу
Мср Јелена Огњановић, виша кустоскиња
Поморишчев уметнички пут развијао се од родног Модоша, преко Загреба, Минхена и Београда, па све до Лондона и Париза. О његовој признатости у свету уметности сведоче бројне поруџбине и дела изведена у различитим медијима, разноврсне тематике и за различите потребе – од портрета, религиозних и митолошких композиција у уљу, преко историјских и народних мотива у фреско-сликарству, витражима и илустрацијама за књиге, до нацрта за новчанице, али и добар пријем код критике и позитивна мишљења тадашње стручне јавности, колега и друштва уопште. У жељи да се име и стваралаштво сликара Васе Поморишца поново истакну у јавности и да се још једном укаже на његов допринос српској уметности, Галерија Матице српске је реализовала изложбу на којој је представљено преко 100 уметничких дела, а нешто више о Поморишчевом стваралаштву публика ће имати прилику да сазна на ауторском вођењу кроз изложбу.
Предавање Српска народна поезија на шведском језику
Мр Душко Топаловић, историчар
понедељак, 30. октобар у 18.00 сати
Галерија Матице српске, Трг галерија 1, Нови Сад
О превођењу српске народне књижевности на шведски језик у српској научној литератури одвећ је мало и фрагментално писано. У том контексту највише речи је било о преводима финског песника Јохана Лудвига Рунеберга (1804–1877) док су имена и рад већине осталих преводилаца српске народне поезије на овај скандинавски језик углавном остали непознати. У намери да ту празнину употпунимо, овом приликом ћемо на предавању и представљању истоимене изложбе покушати да пружимо целовит увид у обим превода српске народне поезије на шведски језик у Финској и Шведској у периоду од краја 18. до првих деценија 20. века.
Душко Топаловић (Љубиње, Бих) је студирао историју на Филозофском факултету у Сарајеву, док основне студије завршава на Јужном универзитету у Стокхолму где је 2000. године одбранио магистарски рад. На истом Универитету је потом држао курсеве из Балканске историје и бавио се научним радом. У међувремену је завршио студије архивистике након чега је 2008. године прешао да ради у шведски Војни архив где је обављао послове вишег архивског радника. Од 2011. је запослен у Педагошком заводу за град Стокхолм где и данас ради.
Главно подручје научно-истраживачког рада Топаловића односи се на реконструкцију културних, економских и дипломатских односа између шведског и српског народа од почетка обнове српске државности 1804. године до стварања Југославије 1918. године, о чему је објавио преко тридесет научних радова на српском, шведском и енглеском језику. Учествовао је на више домаћих и међународних научних скупова и трибина. Ангажован је на пројекту израде Енциклопедије Републике Српске за коју је написао бројне одреднице. За свој друштвени рад и научни допринос на реконструкцији историје развоја српско-шведских веза и односа добио је више друштвених признања и одликовања. Тренутно ради на изради докторске дисертације на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.
Извор: Галерија Матице српске
Администратор: ДНМ