ОТВОРЕНА САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА СЛИКА „ ДОДИР“ СНЕЖАНE МАНДИЋ
У организацији Културног центра Војводине „Милош Црњански”, отворена је самостална изложба слика, уља на платну под називом „Додир“ аутора Снежане Мандић, академског сликара, у петак 8. септембра у 18.30 часова.
Након изведене музичке нумере и обраћања Снежане Мандић, путем видео линка публици се обратио и мр Данило Вуксановић који је написао ликовни приказ у каталогу и отворио изложбу.
Линк – мр Данило Вуксановић
Изложба слика има и пратећи садржај, скулптуре које су у холу галерије, плесни перформанс у „великој чаши“ , који је изведен у Дунавском парку .
Публика је дошла у „дрес коду“, црвено, црно или бело.
Уметнички Снежанин „Додир“ у ноћи, подсетио је на лепоту стварања, дружења, пријатељства и одговорности коју треба да имамо једни према другима. До касно у ноћ љубитељи вина и уметности остали су да се друже и размењују утиске са изложбе.
Изложбу слика „Додир“, изложену у галерији (Војводе Путника 2), посетиоци ће моћи да погледају сваког радног дана од 8 до 15 часова, до 22. септембра.
Улаз је слободан!
О сликарству Снежане Мандић:
„Изазови сликарских авантура протежу се кроз непроходне стазе савремене уметничке праксе, у честим променама и све је теже контролисати дизбаланс идеје и реализације. Слике преузимају говор визуелног језика данашњице у складу са технолошким дометима, у густој комуникацијској мрежи на релацији уметник – публика.
Сликарство Снежане Мандић на путу је развијених трансформација материје, боје и конструктивне линије. Мотиви се смењују и реферишу на локално наслеђе, лепоту тренутка стварања, и посебно, на симболичну разраду мотива винских чаша и црвене боје, у течној асоцијацији на најчувенији напитак, у винском припадању људима и боговима подједнако. Разлози за приказивање ликовних случајева похрањени су у динамичној анализи замишљених али и доживљених тренутака, којима Снежана Мандић подстиче код посматрача усхићену свечаност у сусрету са атмосфером изворне животне радости. Због тога је сасвим логично присуство наглашених колористичких судара црвене, беле и црне бојене површине, у комбинацији са топлим пигментима жутих окера под покровитељством чврстог цртежа. Проверена формула складних и упечатљивих спојева црне и црвене у бројним нијансама, додатно су утемељене робусним рељефом као противтежа и отпор ништавилу беле површине платна.
Осим издужених стаклених тела винских чаша које поигравају испред наших очију у креативном заносу, елементи на сликарским платнима Снежане Мандић потпомогнути су жичаним инструментима чиме се укупна атмосфера слике појачава у „звучности” затегнутих акорда. Место сусретања и слављења живота је град Нови Сад, чији обриси Градске куће и популарне Катедрале (која то није), на неколико слика подржавају позадину винске здравице, отварајући још једну фестивалску годину града културе. Ширина и једноставност увећано кадриране композиције говори о намери уметнице да зумира предмет своје фасцинације са нарочитом пажњом, у готово ритуалном сагледавању мотива.
Својство уметничке природе Снежане Мандић изграђено је заправо на митолошком бедему древних веровања чије снажно присуство и у актуелном часу може да нам појасни, докаже и потврди да се од момента проналаска културе винове лозе овај свет није много изменио. Под брадом Диониса, двоструко рођеног бога, извиру креативни замаси и точи из кладенца природних дарова који нас окрепљују, умирују и каткад, опију у неумереној жељи да заборавимо.
Јер, изгледа да је стварност одувек било тешко прегрмети. Слике Снежане Мандић оквири су за разумевање наших веровања, љубави и надања. На њеним столовима постављеним у част овог животног нектара, симбола еухаристије, увек има довољно места за човека. Човека који жели да верује у бољи свет.”
Данило Вуксановић
РЕЧ АУТОРА:
„У трагању за лепотом додирните уметност. Попут жедног путника застаните на трен и погледом испијте рујни запис душе, нежно додирнут сатенском белином.
Вино, верни сапутник радости и туге, вековима тече крвотоком живота, а питоми град љуљушка торњевe цркве успаванком чедном. Храпави тонови гитаре парају небо записујући велику тајну. Благослов здравице укршта чежњиве руке док јасну истину гасе додири. Елегантно одјекују кристални звуци нестајући у пенушавој игри црвених капљица. Назиру се сенке мутећи осећајну бистрину устрептале душе. У кристалном замку живе спокоја сати. Рујни виноград испијен је једне румене вечери. Бахус се поново радује. Живели!!!”
БИОГРАФИЈА АУТОРА:
Снежана Мандић рођена је 1981. године у Новом Саду. Потиче из породице просветних радника. Интересовања за сликарство развијала је уз свог оца, сликара Димитрија Коларевића. Године 2000. завршила је Средњу школу за дизајн „Богдан Шупут”. Дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду 2005. године, Одсек за сликарство, у класи професора Милана Блануше. Тада стиче звање академског сликара и професора ликовне културе и запошљава се на месту наставника у основним школама „Иван Гундулић” и „Коста Трифковић”. Од 2006. године члан је Удружења УЛУВ-а. Од 2017. године сарадник је Академије уметности у Новом Саду те је ангажована на менторском раду са студентима ликовног одсека у оквиру методичке праксе. Од 2019. године ангажована је на пословима саветника – спољног сарадника за ликовну културу Министарства просвете, Школска управа Нови Сад. Организатор је и аутор ликовних колонија на којима окупља бројне уметнике, ликовне педагоге и ученике.
Љубав према уметности уткала је у своје слике на којима доминирају мотиви архитектуре али и детаљи из окружења, грађени комбиновањем различитих техника и материјала, слободним потезима, уз доминацију црвених тонова. Смењујући фигуративно и апстрактно, ствара простор у коме се крију догађаји и призори виђеног и доживљеног. У оквиру свог ликовног стваралаштва излагала је на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству.
Извор: ТВ Арс Медија
Видео: Жељко Савић и Срђан Геров
Фотографије: Жељко Савић
Текст припремио: Жељко Савић