У организацији Косовскометохијског одбора Матице српске, Фондације „Симонида“, Српског народног позоришта и Дома културе „Грачаница“, у среду, 27. септембра, с почетком у 18 часова отворена је изложба Маје Тодић, „Идентитети“. На отварању публици су се обратили: др Зоран Ђерић, вд управнк СНП-а, Жарко Миленковић, Маја Тодић, аутор изложбе, изложбу је отворио мр Данило Вуксановић.
У прилогу можете видети како је протекло отварање.
„Ово нису само уметнички догађаји, већ и прилика да покажемо јединство и подршку нашим људима са Косова и Метохије, посебно у овим изазовним временима. Косовскометохијски одбор Матице српске од свог оснивања води бригу о материјалном и духовном наслеђу Срба са Косова и Метохије. Оваква врста чувања и неговања културног наслеђа данас је преко потребна, како не би било заборављено богатство манастира, цркава, старих натписа и рукописа, језичке културе, усменог наслеђа, књижевног и етномузиколошког.“ поручују из Косовскометохијског одбора Матице српске.
За портал ТВ Арс Медију аутор изложбе Маја Тодић дала је изјаву о изложби „Идентитети“.
Истог дана у 20:30 на Камерној сцени изведена је представа „Усуд по Григорију“ Народног позоришта Приштина.
У наставку можете прочитати ликовни приказ, признатог новосадског ликовног критичара мр Данила Вуксановића, који је за каталог изложбе написао:
Данило Вуксановић
СЛИКАРСКА ИСПОВЕСТ МАЈЕ ТОДИЋ
Велика мистерија стварања садржана је у дубокој вери и послању да се забележи духовни говор и племенити (у)дах у истинском покушају да се сагледа добро, у себи и другима. Уметност гледања не може довољно учинити ако у очима сликара нема искреног плама, снаге и љубави. Општа места одгурнутих појмова све мање делују у отуђеном свету савремености, испуњеном демонским вестима о смрти у непрекидном рату који изједа човечанство. Све је умножено у гласном надвикивању супростављених страна у језивом одјеку без почетка и краја. Сликарство Маје Тодић помаже нам да се бука и несклад пониште у искреном и слојевитом науму да слика буде представа верујућег бића, отелотворење чисте креације без компромисних кочница свакодневног живота. На њеним композицијама извиру фрагменти целине православних храмова материјализовани у бројним живописима. У питању су многоструки нивои потраге за бираним детаљима ликовне раскоши у којој се изворни наум фрескописца удружио са временом које је уз њега трајало, како би коначно, гестом Маје Тодић остварило феномен налик палимпсесту. Сликане површине Маје Тодић детектују обрисе разнородних, кроз векове несталих али никад изгубљених обличја српског наслеђа. Оно што гради слику уједно је и упућује у домен доживљеног, промишљеног и у садашњем тренутку, заустављеног тренутка, бојом, потезом и линијом. Одсуство описне, строго омеђене форме надомештено је пажљивим усмерењем сликарке на фактуру посног зида или ритам угребаних слова наших давних претходника који су наслоњени на зидове манастира остављали свој молитвени залог будућности. Ликовно је у функцији интерпретације виђеног, толико пута досегнутог блаженства. Путеви сликарских надахнућа Маје Тодић непрестано су фокусирани на односе између ритмованих понављања апстрактних шара и оком увећаних сегмената монументалне целине записа ктитора. Симболичност исписаних ћириличких слова охумањена је и динамизована слободним покретима четке у овлаш назначеном цртежу сликаног мотива. Та намерна недефинисаност резултат је сликовне обнове начела индивидуалности у жељи да се реалитет видљивог света уметнички преобрази. Редуковањем свеколиког мноштва којим обилује унутрашњост српских манастира и цркава, Маја Тодић доноси могућност новог читања традиције савременим сликарским поступком. На тај начин, њен рад се индиректно наставља на сликарска достигнућа Александра Томашевића или Лазара Возаревића. Искуство посматрања средњовековне српске уметности користио је и чувени Петар Лубарда када је читавом свету показао како текстура фрескописа може бити повод али и упориште за грађење убедљиве савремене слике. Ипак, Маја Тодић сликајући велике формате, помера границу условљену одабраним мотивом који је претходно разградила, свесна визуелне димензије коју ће освојити. У тој победи сликарског обнављања и ослобађања стваралачког напора, ауторка овим циклусом усклађује модерну и древну концепцију слике. Пигментима ствара наслућене форме кружних печата, делове словних знакова и архијерејских одежди, док се на појединим сликама све не претвори у лаки потез, попут пера или латице, у етеричној енергији експресивног замаха. Сликарство Маје Тодић заправо је ликовна посвета Завету косовског небесног венца који бди над нашим грешним душама, опомињући нас на овоземаљску муку и радост, уз чврсто постављен, високо уздигнути крст чија несагледива сенка описује наше трајање.
Данило Вуксановић
БИОГРАФИЈА
МАЈА ТОДИЋ је рођена 1989. године у Приштини. Дипломирала је 2012. године на Факултету уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, одсек Сликарство, у класи професора Зорана Фуруновића. Мастер студије је завршила 2015. године на истом факултету. Излагала је седам пута самостално и учествовала на више од двадесет колективних изложби. Добитница је награде „Димитрије Поповић” за најуспешнијег младог ствараоца 2014. године коју додељује Дом културе Грачаница. Добитница је годишње награде „Цвет успеха за жену 2022” за истакнути рад у области културе и образовања коју додељује Општина Грачаница. Уредница је ликовних програма у Дому културе „Грачаница”. Селектор је бројних групних изложби ствараоца са Косова и Метохије од којих издваја: „Безимени” изложба младих вајара Косова и Метохије (Галерија Мали ликовни салон, Нови Сад); „Лице будућности” Изложба радова младих сликара са КиМ (Завод за културу Војводине). Члан је уметничког савета и жирија за награду „Лонгин” за свеукупно стваралаштво из области ликовних уметности која се додељује у оквиру Видовданских свечаности. Дела јој се налазе у Галеријама: Савремене ликовне уметности у Нишу, Факултета уметности Универзитета у Приштини, Галерија MMC Културни центар Нови Пазар, Дома културе Чачак, Галерија Културног центра „Лаза Костић” Сомбор, Дома културе „Грачаница”. Учествовала у живописању (секо техника) цркве Свете Великовмученице Екатерине у Бресју (Косово Поље), припрате манастира Светог Димитрија у Сушици и бројних цркава у околини Крушевца. Илустратровала је и уређивала дечији школски часопис на Косову и Метохији „Наше поље”. Ради као сарадник у настави за ужу уметничку област Сликарство на Факултету уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Самосталне изложбе: 2016. Галерија Отвореног универзитета, Суботица 2015. Галерија Факултета уметности Косовска Митровица, Мастер изложба „Синхроницитети” 2014. Галерија Културног центра „Лаза Костић”, Сомбор 2014. Галерија Дома културе Звечан „Line of music”, Звечан 2014. Галерија Дома културе Грачаница, „Девет векова Симеона Немање”, Грачаница 2013. Галерија Актив Арт Центар, „Уметност иза угла”, Косовска Митровица 2022. Галерија уметности Приштина – Грачаница.
Извор: ТВ Арс Медија портал
Текст и видео: Жељко Савић