ИЗЛОЖБА ,,UNTER ANDEREN-МЕЂУ ДРУГИМА (60 ПОРТРЕТА- 60 ПРИЧА)“

Музеј града Новог Сада од 2000. године, са прекидима, сарађује са Централним Музејом Подунавских Шваба из Улма. Као наставак сарадње, Музеј организује отварање изложбе UNTER ANDEREN-МЕЂУ ДРУГИМА (60 портрета-60 прича). Личности и њихови портрети су Подунавске Швабе, са свих подручја где су населили, а то су данашња Румунија, Мађарска, Хрватска и Србија.

Од четрдесетих година 20. века број Немаца на насељеничким територијама Подунавских Шваба, као што су Банат и Бачка или у такозваној Швапској Турској (Мађарска), значајно је опао. Пре Другог светског рата је на овој територији између Будимпеште и Београда живело више од 1,5 милиона Немаца. А данас? У Мађарској 132.000, у Румунији 25.000, у Србији 4.000 и у Хрватској 3.000. Ипак, ове цифре нису тачне. Многи од њих имају супружнике друге националне припадности – па је питање да ли се онда њихова деца изјашњавају као припадници немачке националне мањине или само негују културну традицију својих родитеља и предака? Или су можда равнодушни према свом етно-културном пореклу? На ово нема једнозначног одговора.

Године 2015. и 2016.  Драгољуб Замуровић, српски фотограф, ангажован од Музеја из Улма, се упутио у Румунију, Мађарску, Хрватску и Србију у потрази за Подунавским Швабама, који су остали да живе у овим земљама, како би начинио њихове портрете.

У историјским насељеничким областима дуж Дунава настали су Замуровићеви документарни снимци који заједно са интервјуима пружају увид у свакодневницу Подунавских Шваба „међу другима“ и причају причу о малим људима у великој историји.

Свечано отварање биће у четвртак, 7. марта у 18 часова, у централној згради Музеја на Петроварадинској тврђави.

Свим присутним гостима обратиће се: Оља Магловски, заменик директора, музејски саветник Др Агнеш Озер, Далибор Рожић, члан градског већа за културу, директор Централног Музеја Подунавских Шваба, Кристијан Глас, градоначелник Улма, Гинтер Циш (Günter Czisch), аутор фотографија и други.

 

Извор: Музеј Града Новог Сада

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *