circuit maker free for windows 10 microsoft office 2013 black theme free directx 11 feature level 9.3 for windows 10 canon l11121e driver download for windows 10 64 bit key acdsee pro 7 32 bit free windows 8.1 pro k kn n free
Налазите се овде
Почетна > Култура > Изложбе > GALERIJA BEL ART NA ART MARKET BUDAPEST 2020

GALERIJA BEL ART NA ART MARKET BUDAPEST 2020

Millenáris Park, Budapest
Kis Rókus utca 16-20
21-25 oktobar 2020

Galerija Bel Art predstaviće radove savremenih umetnika, Szombathy Bálinta i Zvonimira Santrača na Sajmu umetnosti u Budimpešti (Artmarket Budapest), od 21. do 25. oktobra 2020. godine.

Rušenje Berlinskog zida pokrenulo je velike geopolitičke promene u Evropi i usmerenje ka novom svetskom poretku. U vremenu pre i posle rušenja Berlinskog zida 1989. godine u tadašnjoj posttitovskoj Jugoslaviji odvijali su se brojni politički sukobi koji će, na samom početku devedesetih godina prošlog veka, dovesti do ratnog raspada države te do dugog i tegobnog tranzicijskog procesa.  Tada započeto stanje krize u razjedinjenom jugoslovenskom prostoru pretvara se u permanentno stanje egzistencije. Osim toga, treba napomenuti da su se  u tim dramatičnim okolnostima odvijale značajne promene i unutar same umetnosti – od modernizma ka specifičnom postmodernističkom načinu prihvatanja, tumačenja i promišljanje realnosti.

Dvojica umetnika čijim delima Galerija Bel art teži da prezentuje autentičnu umetničku refleksiju u Srbiji u vremenu prekretnice osamdesetih i devedesetih godina XX veka su Szombathy Balint i Zvonimir Santrač.

U vremenu pre rušenja Berlinskog zida 1989-te, tokom predhodne dve decenije Szombathy Bálint je jedna od najistaknutijih figura konceptualne umetnosti u Jugoslaviji. Kako je sam analizirao vlastitu umetnost, iskustvom autentičnog teoretičara (jer se uporedo sa umetničkom praksom bavio pisanjem teorijskih tekstova), Szombathy Bálint je konstatovao četiri sadržinsko-formalne celine kojima se bavio: 1) Angažovana (politička) umetnost, 2) Konceptualna umetnost (idea art), 3) Umetnost ponašanja (behaviour art), i 4) Umetnost znakova (semiološka umetnost). Realizacija ovih područja Balintove umetnosti realizovana je najrazličitijim načinima i medijima – od vizuelne poezije, mail-arta, performansa, objekata i instalacija, pa sve do jednog karakterističnog bavljenja slikom kao zasebnom kulturološkom i socijalnom pojavom ukupne „ikonosfere“.

Konačno, valja reći da je umetnost Balinta Szombathyja posvećena značenjima uzročno-posledičnih veza između krupnih političkih lomova te refleksija i reperkusija na egzistenciju običnog čoveka pojedinca sudbinski uključenog u ideološke sisteme i manipulacije totalitarnih i drugih režima (Čovekova duša večno pati! – zapisuje na jednom mestu Balint). U takvim nastojanjima on je izgradio permanentno angažovani odnos prema svetu u kome živi i stvara. Stekao je izuzetnu međunarodnu reputaciju pa se pojavljivao na brojnim značajnim manifestacijama u Jugoslaviji, u Srbiji, u Mađarskoj i u svetu, izlažući sa  najznačajnijim akterima konceptualne umetnosti. Zapravo, pojavljivao se na onim mestima, izložbama, i u zbirkama – gde se izlagali najznačajniji akteri umetnosti koja se infiltrira u životne manifestacije, kojom se ostvaruje bojsovski  ideal umetnost=život.

Zvonimir Santrač je na jugoslovenskoj umetničkoj sceni osamdesetih  godina bio zagovornik slikarstva jasnih medijskih propozicija i avangardističkih pretenzija. Njegova životna sudbina se, početkom devedesetih poklopila sa istorijskom dramatičnim događajima – jer u ratnim sukobima biva ranjen i gubi desnu šaku. To menja njegovu umetnost – postaje angažovani umetnik, stvara instalacije, objekte i monumentalne projekte koji po svojim sadržajima, konotacijama i razmerama postaju alarmantni znak sveukupne drame postojanja u jugoslovenskom regionu, kao jedinstvenoj politikoj posledici rušenja Berlinskog zida… Među tim njegovim radovima nekoliko je simbolički izuzetno snažnih ostvarenja. Balkanski voz sudbine (redefinisan simbolički razrađen izgled  originalnog voza – lokomotive i četiri vagona) koji govori o svim prisilnim migracijama i neizvesnosti sudbine savremenog čoveka; zidovi – koje gradi unnutar galerijskih prostora a kojima ugrađuje lomljena stakla koja “izviru” iz fugni između cigala i tako menja njihovo stvarno i simboličko značenje na relaciji pretnja-zaštita. Treći značajan objekat iz tog Santračevog političko-umetničkog delovanja na vreme definisano rušenjem Berlinskog zida jeste figura Titovog šinjela. Radi se o reinterpretaciji najpoznatije soc-realističke skulpture Josipa Broza Tita (vajara Antuna Augustinčića). Figura Tita nije u Santračevoj skulpturi – ostao je samo šinjel koji bi, u postitovskom vremenu poželeli da obuku brojni političari i oni koji su “izašli iz Titovog šinjela”…
Iako je većina umetnika koji su stvarali u toj dramatičnoj epohi bila dakako uznemirenih savesti, Szombathy Bálint i Zvonimir Santrač su najistaknutiji među onima koji su imali potrebu (i hrabrost) da o događajima koji su kreirali našu sudbinu, jasno i nedvosmisleno prozbore  autentičnim i monumentalnim delima, jasnim i ubedljivim umetničkim porukama.

Оставите одговор

Top