Препуне установе културе и културне станице, велика имена из света уметности, глумци и музичари из земаља бивше Југославије, четири фестивала, споменик миру – у протеклих месец дана више од 8000 Новосађана посетило је специфичне програме и догађаје који афирмишу мир у склопу „Тврђаве мира“. Ова, четврта програмска платформа иза које стоји „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“, од 7. јуна до 7. јула доказала је да Нови Сад град који промовише мир, кроз уметност и културу, а у складу са припремом за 2021 – годину у којој носи титулу Европске престонице културе.
Да су програми испунили очекивања Новосађана, поред великог оџива, говоре и чињеница да је Нови Сад у месец дана окупио три уметника светског гласа: Јоко Оно, Ендија Ворхола и Анри де Тулуз-Лотрека.
Изложба Лотрекових радова заокружила је „Тврђаву мира“, а већ на самом отварању, 3. јула у културној станици Свилара, окупила је неколико стотина Новосађана. Уз радове контроверзног француског уметника, посетиоци Свиларе до 20. јула могу да присуствују бројним пратећим догађајима који ће унети дух Париза у Нови Сад. Само у првих пет дана више од 1000 Новосађана посетило је културну станицу у Алмашком крају, а очекује се још заинтересованих за Лотрекову уметност, имајући у виду да су још два стручна вођења заказана за 13. и 20. јул од 20:21 сат, као и разноврсни садржаји попут концерата, предавања, радионица за децу.
У оквиру изложбе „Андy Вархол“, која је трајала од 5. до 24. јуна, посебно стручно вођење организовано је 21. јуна, уз аутентичног кустоса, мултимедијалног уметника Уроша Ђурића. Велика посета у Збирци стране уметности Музеја града Новог Сада била је довољан разлог због ког су стручна вођења поновљена у још два термина 24. јуна кроз која је Ђурић на сликовит начин представио живот Ендија Ворхола, уз бројне детаље, мање познате чињенице са акцентом на разбијање предрасуда о елитној култури и на спајање авангардног и комерцијалног, чиме се Ворхол водио.
Платформа „Тврђава мира“ је покренута 7. јуна, а на самом почетку обележили су је концерти у оквиру не-класичног фестивала класичне музике „НЕО“, па је тако концерт „Севдах“ напунио Синагогу до последњег места, а Новосађани су још једном потврдили колико уживају у мелодијама севдалинки.
Несвакидашњи ансамбл Калиомене, који изводи најстарију хришћанску музику Европе, изазвао је такође велико интересовање, а њихов наступ уз специјалне светлосне пројекције у Цркви имена Маријиног оставио је јак утисак на велики број посетилаца.
Одушевила је и музичка представа „Прича о војнику“ одиграна у Студију М, која је на занимљив начин спојила музику и глуму и у оквиру које је, у сјајном извођењу Зијаха Соколовића и музичара из региона, представљен терет са којим се један војник суочава по повратку из рата.
Цењене уметнике из региона окупила је и представа „Мој Шекспир“ Никите Миливојевића изведена у оквиру „Шекспир фестивала“, која анализира зашто је Шекспир и даље међу најигранијим драмским писцима. Своју верзију Шекспира представиле су глумачке величине попут Милене Зупанчич, Светлане Бојковић, Воје Брајовића, Светозара Цветковића, Зијаха Соколовића, Миодрага Кривокапића, Озрена Грабарића, Игора Ђорђевића, Јелене Ђулвезан и других, који су, својим сјајним извођењем, дочарали зашто је Шекспир вечна инспирација редитељима и „велики залогај“ за глумце, али и публику.
У сарадњи две Европске престонице културе, Новог Сада и Матере, на Интернационалном фестивалу алтернативног и новог театра – Инфант изведена је представа „Human shame“ („Људска срамота“). Представа, на којој су радили уметници окупљени око #рететеатро41, истражује тему стида и срамоте, како оних личних, тако и колективних. Представа је повезала плес и глуму, а већим делом је инспирисана причама затвореника, који се на различите начине суочавају са стидом. Покрећу се питања срамоте коју појединац осећа из различитих разлога – због свог изгледа, породице, порекла, неуспеха, различитости…
Свој удео у ширењу поруке мира и бесмисла рата и сукоба, дала је и седма уметност. Пети по реду „2114 Филм фест“ Новог културног насеља представио је најновија остварења из читавог региона, са темом ратних сукоба током деведесетих година, који су оставили озбиљне последице и трауме, које се још увек осећају.
Поред великих имена са простора бивше Југославије, Новосађани су у оквиру „Тврђаве мира“ имали прилику да се присете како је изгледао свакодневни живот у некадашњој држави у оквиру изложбе „Живот обичних људи у Краљевини и социјалистичкој Југославији“. Та „Југославија у малом“ носталгично је представила више од хиљаду предмета, што је тек трећина колекције Новосађанина Зорана Јанковића, која приказује индустријски напредак, као и развој дизајна.
„На маригини историје“ мултимедијални пројекат, који обухвата медије, поезију, фотографије и видео записе, покренуо је тему миграција и последица рата у Сирији, као и осликавање ситуације након НАТО бомбардовања Србије. На пројекту су заједно радили Мохамад Кебевар – песник из Сирије, Мери Мекдоналд – мултимедијална уметница из Лондона и Наташа Бошкић – Новосађанка која на педагошком факултету у Ванкуверу ради као директор групе за подршку за употребу образовне технологије.
Кључни догађај у оквиру „Тврђаве мира“ свакако је и откривање споменика мира „Оне даy…“ који представља нови симбол и културно наслеђе Новог Сада. Споменик је креирала мултимедијална уметница Јоко Оно, а пројекат је реализован у сарадњи са Егзит фондацијом и компанијом НИС. Споменик ће допринети промоцији града као центра европске културе, али и незаобилазне туристичке дестинације.
Извор и фото.: НОВИ САД 2021