ЗАВРШЕНА ИЗЛОЖБА „СЈАЈ“

На Новосадском сајму је завршена 25. међународна изложба златарства и часовничарства СЈАЈ.

Трајала је четири дана, а одржана је у новом термину и новом простору. Један од сегмената те приредбе била је и дводневна Изложба минерала, фосила, драгог камења и накита ГЕМЕXПО.

На обе изложбе је наступило 50 излагача из шест земаља –

Србије, Пољске, Турске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске.

Регистровано је око 50% више посетилаца у односу на 2019. годину. Од укупног броја регистрованих посетилаца 75 одсто била је стручна публика. Највише их је било из Србије, али су долазили и из Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Републике Српске, Русије и Северне Македоније, а догађаје су видели и представници америчких и италијанских компанија.

              Најгламурознија приредба Новосадског сајма, Изложба златарства и часовничарства СЈАЈ, одржана је после више од две године паузе. Према речима излагача, који су и били иницијатори одржавања приредбе у овом термину, очигледно је да је жеља међу колегама професионалцима да се поново окупе била велика. Већина се слаже да је нови датум оправдао очекивања. Излагачи из Пољске који су одлучили да дођу у Нови Сад, уместо да на сличну приредбу отпутују у Минхен, кажу да се нису покајали.

              Многи пословни разговори су завршени током четири дана, али има и оних који се настављају по затварању сајамских капија. СЈАЈ је првенствено био место размене искустава и стручног усавршавања, изложбе накита, полудрагог и драгог камења, часовника, опреме за бушење ушију, машина и алата за златарство и часовничарство, опреме за излагање и паковање накита и сатова.

              Представљене су нове технологије у обради племенитих метала, драгог и полудрагог камења, као и израде накита. Приказане су машине за ливење накита, топљење злата, машина за израду бурми и специјални струг који има специфичну намену у изради бурми. Посетиоци су имали прилику и да виде како изгледа прављење златних привезака на плочицама тежине пет грама.

Најскупљи експонат

Најскупљи експонат Изложбе СЈАЈ налазио се на штанду Златаре ПАН – полуга првог српског инвестиционог злата. Тешка је 1 кг, направљена је од 24к злата финоће 999,9. Њена вредност је око 58.000 евра и вероватно је најскупљи експонат приказан на Изложби СЈАЈ за ових 25 година.

              Изложба СЈАЈ је ове године одржана и у новом простору – Хали 1 Новосадског сајма. Готово сви излагачи су се сложили да је у новом амбијенту изгледала изузетно елегантно.

              Сегмент Изложбе златарства и часовничарства СЈАЈ била је дводневна Изложба минерала, фосила, драгог камења и накита ГЕМЕXПО, реализована у сарадњи са Српским гемолошким друштвом ГемС.

              Продајно-изложбеног карактера, постављена је са идејом да широка публика – љубитељи минерала, али и озбиљни колекционари пронађу оно за чим трагају и до чега не могу лако да дођу. Била је то прилика за куповину необрађених минерала из региона и целог света, оригиналних фосила, накита као и украсних и употребних предмета израђених од драгог камења. Међу експонатима су се издвојили: накит са каменом ларимар који потиче из Доминиканске Републике – први пут приказан у целој колекцији, српски оникс и употребни предмети направљени од њега, фосилизовано дрво, геоде аметиста, накит од драгог камења, уметничке фотографије стена и минерала отиснуте на платну, али и стаклу… Велику пажњу је привукла и најављена колекција минерала из Трепче, која је распродата још првог дана Изложбе.

              Општи је утисак организатора – Новосадског сајма и Српског гемолошког друштва ГемС, као и посетилаца да је Изложба ГЕМЕXПО протекла сјајно. Уједно је била најбоља до сада. Излагачи кажу да су могли да продају и дупло више експоната, организатори да већ сада размишљају о наредној години, повећању капацитета и броја учесника и увођењу нових садржаја, посебно за децу јер су приметили да млађе посетиоце минералогија и гемологија изузетно интересују.

На СЈАЈУ награђени најсјајнији

Дипломом са посебним признајем Комисија Новосадског сајма за оцењивање квалитета експоната,  наградила је ручног гравера Радишу Минића из Крагујевца – за уметнички приступ у прецизном, ручном гравирању. Њему је припала и Велика златна медаља за гравирање мотива Хиландара на ручни мушки сат марке „лонгинес“.

Комисија Новосадског сајма је донела одлуку да и новосадској Златари Пан додели Диплому са посебним признањем за прво српско инвестиционо злато. Златарство Ваљево се ове године представило огрлицом са два лица која је награђена Сребрном медаљом, док су две Златне медаље освојили за сет накита „Срце“ (огрлица и наруквица), као и за велику, богато украшену огрлицу.

Магиони Фине Yеwеллерy, Београд, са Сајма одлази са Сребрном медаљом за оригами колекцију накита „Ин цорпоре сано“, док су Златним медаљама награђени за уникатну колекцију накита са пиротским орнаментима „Корени“, као и за колекцију са ликом цара Константина, „Српско наслеђе“. Златни делфин, Београд награђен је двема златним медаљама – за културу корпоративног наступа на Изложби СЈАЈ, као и за православни крст од белог и жутог злата.

Са Изложбе СЈАЈ, са признањима одлазе и две нишке златаре. Златном медаљом за производни програм огрлица и Сребрном медаљом за производни сет прстења, оба од белог и жутог злата, награђена је Златара Атина, док је Фамиглиа Орафи Станимировић освојила Златну медаљу за сет накита са црвеним коралима.

 

              На изложбама СЈАЈ и ГЕМЕXПО су одржана и четири предавања, на којима је било више посетилаца него претходних година. Говорило се о средњовековном накиту у Србији – узорима, паралелама, мотивима, читању камена: записима макро и микросветова, узроцима обојености драгог камења, а дати су одговори на питање: „Како трагати за драгим камењем?“.

              Предавачи су били: Мила Гајић, историчарка уметности и виша кустоскиња у Музеју примењене уметности,  проф. др Владимир Симић и проф. др Зоран Миладиновић – Рударско-геолошки факултет, Београд, Српско гемолошко друштво ГемС и проф. др Кристина Шарић, Рударско-геолошки факултет, Београд.

Улаз на приредбе није наплаћиван.

ИЗВОР: НОВОСАДСКИ САЈАМ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *