URUČENA BELOVODSKA ROZETA

Belovodska rozeta je kulturna manifestacija osmišljena da predstavi umetničko stvaralaštvo i tradiciju u radu sa kamenom. Održava se u mestu Bela Voda, nedaleko od Kruševca svake godine.

Ova tradicionalna manifestacija održava se od 1975. godine, u mestu Bela Voda, sredinom jula meseca. Počev od 1988. godine, u znak priznanja za umetnički, kulturni i naučni doprinos srpskoj kulturi, zaslužnim pojedincima se dodeljuje nagrada Kamena rozeta.

Cvet u kamenu ili Belovodska rozeta predstavlja simbol srednjove-kovne kulture i duhovnosti i jedan je od najupečatljivijih elemenata crkava moravske škole.

Prvi dobitnik Belovodske rozete bila je Desanka Maksimović, a zatim Matija Bećković, Vladeta Jerotić, mitropolit Amfilohije, Peter Handke, Milorad Pavić, Stevan Račković, Miodrag Pavlović, Emir Kusturica…

Ovogodišnji dobitnik je Selimir Radulović, pesnik, upravnik Biblioteke Matice srpske. O njegovom delu govorio je Ivan Negrišorac.

Nakon uručenja nagrade Selimir Radulović je, zahvaljujući domaćinima, rekao da se u Beloj Vodi, pod Zmajincem, na južnom obodu Šumadije, između Lazarevog grada Kruševca i Miličine Ljubostinje, u središtu srpskog klesarstva, crkvenog graditeljstva i dekorativne kamene plastike, oseća kao kod svoje kuće, jer je svaki srpski deo sveta i njegov deo sveta i nastavio –

– U svakom od nas stanuje i naša sudbina i sudbina srpske narodne duše. Svaki, pa i najeteričniji deo vremenskog zrakozorja, kao i ovaj današnji, samo je jedva vidljiva tačka trajanja surovo obnažene istorijske vertikale. Iz njega nedri da je svako od nas, ne živeć samo telom i tela radi, odgovoran za stanje te naše duše. A šta je ona – bez jezika i pisma. Čuvajmo ono što su stvorili sveti ljudi – naš srpski jezik i našu ćirilicu. Odbaciti ćirilicu značilo bi odbaciti pola pravoslavlja i odvojiti od sve srbske pismenosti iz prošlosti, odnosno, trampiti bolje za gore, uvrediti Svete Apostole slovenske, ogorčiti do krvi srbski narod i navući prokletstvo Sv. Save.

Da bi uredili državu, veli Sveti i Ravnoapostolni Nikolaj Srbski, u Žičkom ustavu, moramo, prethodno urediti narod, da bi uredili narod moramo, prethodno, urediti porodicu, da bi uredili porodicu moramo, prethodno, urediti svakog pojedinca, a da bismo uredili svakog čoveka moramo ga približiti ognjištu Hristovom, da mu se srce rastopi od ljubavi i razum osvetli istinom! Samo tako ćemo se iz prostora kulture tela, gde se čovek hoće kao 70-80 kilograma krvave ilovače, premestiti u prostor kulture duše, iz prostora tamolike u prostor hristolike kulture, ne stasavajući uz vuka, već uz pastira. I prepoznati u reči veličanstvenog Taršanina, što rastuć, na vekove vekova, grmi, kao grom, iznad naših glava – Sve se kroz Hrista i za Hrista sazda!

Čovek nema ništa svoje, sve počinje od Oca, našega, i u njemu se sve završava. Sabira narod, obnavlja hram, leči srca, svakoga dana beli Belu vodu. To su overili Sveti i Ravnoapostolni Nikolaj Srbski i Avva Justin, ali i svaka suza, srpska, prosejana. Eto povoda za reči – iako živimo u svetu koji se množi i raste brojem, ali ne i lepotom i darom života, srpski narod živi, živeće i nadživeće!

Selimir Radulović (1953) je objavio dvanaest pesničkih knjiga: Poslednji, dani (1986), San o praznini (1993), U sjenku ulazim, oče (1995), O tajni rizničara svih suza (2005), Snovi svetog putnika (2009), Pod kišom suza s Patmosa (2012), O pastiru i kamenu sa sedam očiju (2015), Senka osmog eona (2016, 2018), Dvanaest (2018), O dukatu s likom starca (2020), U carstvu vetrova aramejskih (2022), Zapis na stubu, jerusalimskom (2023), knjige izabranih pesama: Po licu noći (1996, 1997), Knjiga očeva (2004), Gde Bogu se nadah (2006), Izveštaj iz zemlje živih (2009), Svetlo iz očeve kolibe (2011), O krstu, malom, drvenom (2024) i knjige izabranih i novih pesama: S visa sunčanog, strašnog (1999), Kao mirni i svetli vesnik (2008), Pesma s ostrva siročadi (2010), Dah male molitve (2017), Ispovest tumača carevog sna (2019), Sedam malih drhtaja (2021).

U izdanju Srpske književne zadruge i Pravoslavne reči objavljena su mu Izabrana dela,I–V (2013); u izdanju Arhiva Vojvodine i Lagune objavljena su mu, takođe, Izabrana dela, I-VII (2023).

Autor je knjige književno-kritičkih tekstova Povoj i članci (1987), knjiga ogleda Svetlo iz očeve kolibe (2015), Gle! Jagnje Božje! (2020), Ono malo soli (2020), monografije o Svetom Savi (2020), zajedno s Episkopom Novosadskim i Bačkim dr Irinejom, i pet antologija/hrestomatija. Antologija Zlatni vek srpskog pesništva imala je tri izdanja (2010, 2019, 2022).

Povodom njegovog pesničkog dela objavljena su dva zbornika radova: Pesnik nokturna (1995) i Svetlo iz očeve kolibe (2015). U časopisu Nova misao, u novembru 2022, objavljen je temat Svetlo iz očeve kolibe, posvećen književnom delu Selimira Radulovića.

O njegovom delu objavljene su dve knjige – Slobodan Žunjić / Lako jezgro pesništva (2015) i Saša Radojčić / Za svetlom iz očeve kolibe (2018).

Izdavačka kuća Čigoja objavila je, u kolekciji Odgovori, knjigu razgovora Miloša Jevtića sa Selimirom Radulovićem Očevo lice knjige (2017).

Knjige izabranih pesama objavljene su mu na makedonskom (Svetlina od očevata koliba, 2016), ruskom (Svet inыh prostranstv, 2017), grčkom (Φως απο την καλυβα του πατερα, 2017), nemačkom (Der Hauch des kleinen Gebets, 2018), engleskom (The light from my father’s hut, 2021) i slovačkom (Svetlo z otcovej koliby, 2022) jeziku.

Za svoj književni rad dobio je Novembarsku povelju Novog Sada, Iskru kulture, Pečat varoši sremskokarlovačke,Kočićevo pero, Nagradu Proljetnog sajma u Banjaluci, Nagradu Teodor Pavlović, Vukovu nagradu, Nagradu Miodrag Đukić, Nagradu Simo Matavulj, Povelju Morave, Nagradu Knjiga godine Društva književnika Vojvodine, Nagradu Despotica Angelina Branković, Kondir Kosovke devojke, Teslinu golubicu, Medalju Konstantina Filosofa, Slovenske unije iz Češke, Nagradu za životno delo Kulturnog centra Vojvodine Miloš Crnjanski, Nagradu Đura Jakšić, Zmajevu nagradu Matice srpske, Nagradu Laza Kostić, Nagradu Stevan Pešić, Zlatnu medalju za zasluge Predsednika Republike, Orden Svetog Stefana Lazarevića Svetog Sinoda Srpske Pravoslavne crkve, Nagradu Milan Bogdanović, Povelju za životno delo Udruženja književnika Srbije, Nagradu Đura Daničić, Nagradu Filip Višnjić, Nagradu Teodor Pavlović (za životno delo), Pečat hercega Šćepana, Nagradu Premio internazionale d’eccellenza Citta del Galateo (Italija), Svetosavski zlatnik Srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore, Nagradu Branko Ćopić, Srpske akademije nauka i umetnosti, Nagradu Dušan Vasiljev, Nagradu Marko Miljanov, Udruženje književnika Crne Gore, Nagradu Sveti Stefan Štiljanović, Povelju Pesničkih Zlatiborskih vatri, Nagradu Zlatni vitez (Rusija), Nagradu Meša Selimović, Nagradu Janko Šafarik, Nagradu Miroslav Antić, Nagradu Belovodska rozeta.