Светски дан борбе против дијабетеса обележава се 14. новембра сваке године. Удружење „Плаво срце 021“ Нови Сад придружило се Светском дану борбе против дијабетеса и скретању пажње на оболелу децу и њихову стигматизацију у социјалном окружењу. Дана, 16. новембра 2021. године у Радничкој 20 у Новом Саду, тим поводом одржана је радионица за децу и родитеље који желе да сазнају више о овом проблему, начину живота својих вршњака који су приморани да свакодневно примењују инјекције инсулина 3–4–5 пута у току дана. Организатор радионице је Новосадски дечји културни центар. Тим поводом разговарамо са Светланом Томић, председником удружења „Плаво срце 021“ Нови Сад, иницијатором ових радионица.
Светлана Томић(десно)
Ж. С. Поштована Светлана, имао сам прилику да видим Вашу креативну радионицу кроз коју сте присутнима кроз игру са децом, новинарима, студентима медицине и другим грађанима, приближили проблем дијабетеса. Шта сматрате успехом удружења „Плаво срце 021“ у погледу ове радионице? Какву поруку је за ширу јавност ова радионица пренела?
С. Т. Успехом сматрам број заинтересованих грађана и родитеља у јеку пандемије. Веома је важно што су присутни могли да виде активности деце из Удружења, а то је веома важно јер желимо да покажемо да деца са дијабетесом имају активности као и друга деца. Особе са дијабетесом не разликују се физички ни од једне друге особе. Такође смо играјући се балонима, као симболом присутног дијабетеса, приказали колико обавеза и одлука током дана доносе особе са дијабетесом у односу на здраве особе.
Ж. С. На који начин препоручујете да се грађани опходе према деци и одраслима оболелим од дијабетеса, како би неутралисали стигматизацију или бар тај осећај да су стигматизовани у друштву?
С. Т. Волела бих да се људи више информишу о дијабетесу, да не показују сажаљење већ емпатију. Предлагали смо да особе са дијабетесом носе наруквице са ознаком „Ја имам дијабетес“, то може често спасити живот особи са ниским шећером. Родитељи деце су се оправдано забринули да би то можда био повод да њихова деца буду изложена „обележавању“ и тражењу неоправданих уступака.
Ж. С. На вашим радионицама су били колачићи које смеју да користе и оболели од ове болести, да ли то подразумева да исхрану ова лица морају стално да прилагођавају свом здрављу? Какве су препоруке вашег удружења у погледу исхране?
Светлана Томић(у средини)
С. Т. Особе са дијабетесом се хране здраво избегавајући намирнице са концентрованим угљеним хидратима (слаткиши, сокови…). Препорука је да се сви хранимо по угледу на особе са дијабетесом. Балансирана здрава исхрана допринела би да деца одрастају без осталих придружених болести, као што је гојазност и све чешћа појава дијабетеса Тип 2 како у деце тако и одраслих. Предложила бих малишанима да у својим школама одаберу бар један дан у недељи и ужинају исту ужину као и деца са дијабетесом.
Ж. С. У години када обележавамо 100 година од открића инсулина, суочавамо се са великим порастом броја оболелих од дијабетеса. Молим Вас да објасните гледаоцима ТВ Арс Медије шта је то дијабетес. Зашто је ова болест опасна? Да ли се преноси? Како се лечи? Колико имамо оболелих на подручју Србије – Војводине? Да ли број оболелих расте?
С. Т. Дијабетес тип 1 је хронична метаболичка болест коју на жалост не можемо спречити. Још увек нису познати сви механизми и „окидачи“ испољавања болести. У деце се карактерише повећаним уносом течности, учесталим мокрењем, умором, задахом из уста на „труло воће“ а уколико се ово стање на време не препозна долази до повраћања, бола у стомаку, убрзаног дисања па чак и поремећаја свести. Дијабетес се не може пренети на другу особу. Број оболелих се из године у годину повећава као и појава дијабетеса тип 1 у најмлађем узрасту. Процењује се да Р. Србија у овој години има 770 000 особа са дијабетесом. Статистичким подацима о броју деце и одраслих, као и броју особа са типом 1 и типом 2 дијабетеса располаже Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”.
Хвала Вам на разговору.
Информације „Плаво срце 021“ Нови Сад можете добити на Е пошту: plavosrce021@gmail.com
За ТВ Арс медију – Жељко Савић;
Фотографије: Сунчица Савић и Сузана Страценски;