Novosadska Galerija Bel Art i beogradska Galerija B2 (članice AUGS – Asocijacije umetničkih galerija Srbije) kroz zajednički projekat i dve izložbene postavke predstavljaju stvaralaštvo istaknutog novosadskog likovnog umetnika Slobodana Kneževića Abija. Izložba u Galeriji B2, u Balkanskoj ulici u Beogradu, pod nazivom „Rukotvorine“ otvorena 13. maja, i postavka nazvana „Linija“ u Galeriji Bel Art, na Bulevaru Mihajla Pupina u Novom Sadu, 16. maja, se koncepcijski i hronološki nadopunju pružajući celovit uvid u bogat umetnički opus ovog autora. Radovi predstavljeni na ovim izložbama izvedeni u različitim tehnikama, nastali su u periodu od 1976. do 2021. Osim grafikom Knežević se bavio različitim medijima izražavajući jasno definisanu likovnu misao koja je uvek bila zasnovana na odlučujućoj ulozi linije kao primarnog izražajnog elementa.
Na otvaranju izložbe u Novom Sadu predstavljajući Slobodana Kneževića Abija, Vesna Latinović, direktorka Galerije Bel Art, je ukazala da je u pitanju jedna od najzapaženiji umetničkih figura na jugoslovenskoj i srpskoj umetničkoj sceni od osamdesetih godina prošlog veka do danas. Galerija sarađuje sa Kneževićem od početka svog rada pre 25 godina, njegovim učešćem na nekoliko grupnih izložbi, a poslednju samostalnu postavku imao je 2013. u petrovaradinskom Podgrađu u okviru Festivala savremene umetnosti Dunavski dijalozi koji organizuje Bel art.
Beogradsku i novosadsku izložbu bi trebalo posmatrati kao celinu jer, po rečima likovnog kritičara Save Stepanova reprezentativno prikazuju opus ovog umetnika. Bojan Muždeka, autor izložbe u Beogradu opredelio se za radove nastajale od sredine sedamdesetih godina do današnjih dana koji se šetaju kroz različite medije i materijale, prostorne i zidne radove i grafike i na taj način je, kako je naveo Stepanov, uspeo da napravi postavku u kojoj je moguće shvatiti celinu i čvrstu vezu između svih radova i prepoznati personalitet koji ima svaki Kneževićev rad. Na novodsadskoj izložbi Stepanov kao kustos opredelio se za novije radove koji se odnose na liniju i to geometrijsku liniju. Linija kod Abija Kneževića, kako je naglasio Stepanov, postoji od najranijih radova, od prvih crteža iz ciklusa „Enterijeri iz Crne Gore“, na kojima je linijom uspeo da uhvati atmosferu tog predela, ali je linija više sugerisala odnos prema prostoru koji je umetnik imao. Iz takve, tanke linije su proisticali novi linijski produkti da bi danas, kako je ukazao Stepanov, Knežević došao do linije koje su zapravo štrafte, a rasprostiru se geometrijski, on ih gomila i one sve više liče na neke konstrukcije. To je sasvim primereno ovom vremenu, ne zbog izgleda i senzibiliteta koje Abi Knežević nosi u sebi, nego one danas imaju posebno značenje. Stepanova objašnjava da linija nudi racionalizam, geometriju, konstrukciju, što je sasvim suprotno onome što se dešava danas u svetu gde vlada opšta destrukcija. Ove linije su zato na neki način preporuka koju umetnik nudi nama, posmatračima i društvu kako bi se odnosili prema svetu u kojem živimo, zapravo to je recept za konstrukciju nekog novog, drugačijeg shvatanja sveta i mišljenja o današnjem svetu. Te linije na Abijevim crtežima, kako je rekao Stepanov se retko kad zatvaraju, one bi da nastave svoj put izvan tog papira, namenjene su nama, našoj svesti, društvu i imaju primenjenu funkciju da bi smo se osvestili i shvatili umetnost kao nešto što pokreće, što nam je potrebno i zbog čega treba ceniti rad Slobodana Kneževića Abija.
Dugogodišnjom, dosledno građenom karijerom umetnika impregniranog minimalističkom filozofijom kao stvaralačkom strategijom i večitom spremnošću da istražuje nove prosedee i širi polje grafičke discipline, Abi Knežević je stekao visoko, ugledno mesto među našim umetnicima. Osvojio je brojne nagrade, dobio pozitivne ocene, stekao profesorsko zvanje i poštovanje sledbenika… Svojim utvrđenim ali nikad ponavljanim konceptualističko-minimalističkim postupkom („ponavljanje sa razlikom“) istraživao je granične vrednosti i krajnje mogućnosti različitih grafičkih tehnika, unosio niz semantičkih, tehničkih i tehnoloških novina, bavio se izradom papirne pulpe, njenom strukturom i bojenim relacijama, otkrivao prostorne mogućnosti tradicionalno dvodimenzionalnih radova, postavljao ekološka pitanja. Jednom rečju: širio dijapazone grafike, uključujući i izradu unikatnih predmeta od unikatnih, sopstveno stvaranih materijala navodi istoričarka umetnosti Irina Subotić u katalogu izložbe u Galeriji B2.
Slobodan Knežević Abi (Bačko Dobro Polje, 1948) završio je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, odsek grafike 1977. i magistarske studije 1979. u klasi profesora Marka Krsmanovića. Član je ULUS-a i ULUV-a. Od 1980. bio je zaposlen na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, od 1996. u zvanju redovnog profesora za predmet Grafika sa tehnologijom i Crtanje sa tehnologijom do odlaska u penziju 1996. Tokom dugogodišnje umetničke karijere izlagao je grafike, crteže, „kartone“, skulpture, kolaže i slike na više od trideset samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu i preko tri stotine kolektivnih izložbi. Dobitnik je sedamnaest nagrada za grafiku i slikarstvo, od kojih su najznačajnije: „Zlatna igla“, 67. Prolećna izložba ULUS-a, Beograd, 1995. „Veliki pečat“ Grafičkog kolektiva, Beograd, 1996. „Srebrna igla“ na Međunarodnoj izložbi suve igle, Užice, 2005, Prva nagrada na VI EX-YU izložbi grafike, Beograd, 2012, Medalja za ukupno stvaralaštvo Zavoda za kulturu Vojvodine, 2013.
Izložba u Galeriji B2 je otvorena do 6. maja, a u Galeriji Bel Art do 16. maja.
Izvor: Galerija BelArt
Administrator: DNM