Новосадска Галерија Бел Арт и београдска Галерија Б2 (чланице АУГС – Асоцијације уметничких галерија Србије) кроз заједнички пројекат и две изложбене поставке представљају стваралаштво истакнутог новосадског ликовног уметника Слободана Кнежевића Абија. Изложба у Галерији Б2, у Балканској улици у Београду, под називом „Рукотворине“ отворена 13. маја, и поставка названа „Линија“ у Галерији Бел Арт, на Булевару Михајла Пупина у Новом Саду, 16. маја, се концепцијски и хронолошки надопуњу пружајући целовит увид у богат уметнички опус овог аутора. Радови представљени на овим изложбама изведени у различитим техникама, настали су у периоду од 1976. до 2021. Осим графиком Кнежевић се бавио различитим медијима изражавајући јасно дефинисану ликовну мисао која је увек била заснована на одлучујућој улози линије као примарног изражајног елемента.
На отварању изложбе у Новом Саду представљајући Слободана Кнежевића Абија, Весна Латиновић, директорка Галерије Бел Арт, је указала да је у питању једна од најзапаженији уметничких фигура на југословенској и српској уметничкој сцени од осамдесетих година прошлог века до данас. Галерија сарађује са Кнежевићем од почетка свог рада пре 25 година, његовим учешћем на неколико групних изложби, а последњу самосталну поставку имао је 2013. у петроварадинском Подграђу у оквиру Фестивала савремене уметности Дунавски дијалози који организује Бел арт.
Београдску и новосадску изложбу би требало посматрати као целину јер, по речима ликовног критичара Саве Степанова репрезентативно приказују опус овог уметника. Бојан Муждека, аутор изложбе у Београду определио се за радове настајале од средине седамдесетих година до данашњих дана који се шетају кроз различите медије и материјале, просторне и зидне радове и графике и на тај начин је, како је навео Степанов, успео да направи поставку у којој је могуће схватити целину и чврсту везу између свих радова и препознати персоналитет који има сваки Кнежевићев рад. На новодсадској изложби Степанов као кустос определио се за новије радове који се односе на линију и то геометријску линију. Линија код Абија Кнежевића, како је нагласио Степанов, постоји од најранијих радова, од првих цртежа из циклуса „Ентеријери из Црне Горе“, на којима је линијом успео да ухвати атмосферу тог предела, али је линија више сугерисала однос према простору који је уметник имао. Из такве, танке линије су проистицали нови линијски продукти да би данас, како је указао Степанов, Кнежевић дошао до линије које су заправо штрафте, а распростиру се геометријски, он их гомила и оне све више личе на неке конструкције. То је сасвим примерено овом времену, не због изгледа и сензибилитета које Аби Кнежевић носи у себи, него оне данас имају посебно значење. Степанова објашњава да линија нуди рационализам, геометрију, конструкцију, што је сасвим супротно ономе што се дешава данас у свету где влада општа деструкција. Ове линије су зато на неки начин препорука коју уметник нуди нама, посматрачима и друштву како би се односили према свету у којем живимо, заправо то је рецепт за конструкцију неког новог, другачијег схватања света и мишљења о данашњем свету. Те линије на Абијевим цртежима, како је рекао Степанов се ретко кад затварају, оне би да наставе свој пут изван тог папира, намењене су нама, нашој свести, друштву и имају примењену функцију да би смо се освестили и схватили уметност као нешто што покреће, што нам је потребно и због чега треба ценити рад Слободана Кнежевића Абија.
Дугогодишњом, доследно грађеном каријером уметника импрегнираног минималистичком филозофијом као стваралачком стратегијом и вечитом спремношћу да истражује нове проседее и шири поље графичке дисциплине, Аби Кнежевић је стекао високо, угледно место међу нашим уметницима. Освојио је бројне награде, добио позитивне оцене, стекао професорско звање и поштовање следбеника… Својим утврђеним али никад понављаним концептуалистичко-минималистичким поступком („понављање са разликом“) истраживао је граничне вредности и крајње могућности различитих графичких техника, уносио низ семантичких, техничких и технолошких новина, бавио се израдом папирне пулпе, њеном структуром и бојеним релацијама, откривао просторне могућности традиционално дводимензионалних радова, постављао еколошка питања. Једном речју: ширио дијапазоне графике, укључујући и израду уникатних предмета од уникатних, сопствено ствараних материјала наводи историчарка уметности Ирина Суботић у каталогу изложбе у Галерији Б2.
Слободан Кнежевић Аби (Бачко Добро Поље, 1948) завршио је Факултет ликовних уметности у Београду, одсек графике 1977. и магистарске студије 1979. у класи професора Марка Крсмановића. Члан је УЛУС-а и УЛУВ-а. Од 1980. био је запослен на Академији уметности у Новом Саду, од 1996. у звању редовног професора за предмет Графика са технологијом и Цртање са технологијом до одласка у пензију 1996. Током дугогодишње уметничке каријере излагао је графике, цртеже, „картоне“, скулптуре, колаже и слике на више од тридесет самосталних изложби у земљи и иностранству и преко три стотине колективних изложби. Добитник је седамнаест награда за графику и сликарство, од којих су најзначајније: „Златна игла“, 67. Пролећна изложба УЛУС-а, Београд, 1995. „Велики печат“ Графичког колектива, Београд, 1996. „Сребрна игла“ на Међународној изложби суве игле, Ужице, 2005, Прва награда на ВИ ЕX-YУ изложби графике, Београд, 2012, Медаља за укупно стваралаштво Завода за културу Војводине, 2013.
Изложба у Галерији Б2 је отворена до 6. маја, а у Галерији Бел Арт до 16. маја.
Извор: Галерија БелАрт
Администратор: ДНМ