Поводом одржавања XXIV међународног Лимес конгреса, од 15. августа до 10. септембра у Галерији Српске академије наука и уметности биће одржана изложба „Римски Лимес и градови на тлу Србије“ коју организује Археолошки институт у Београду.
Заштиту провинција Римског царства и баријеру према свету варвара чинила је утврђена војна граница – лимес. Бедеми, утврђења и легијски логори распоређени су хиљадама километара од Британије, дуж Рајне и Дунава, преко Блиског истока и Африке. Данас ови споменици римског наслеђа чине, или се ради на томе да постану, део светске културне баштине под заштитом УНЕСКО-а.
Стварањем провинција Паноније и Мезије током I в.н.е. римска држава је и на Дунаву успоставила лимес, систем фортификација које су повезане мрежом путева. Око тих утврђења временом су се формирала насеља из којих се потом развијају и градови. Поред стратешки значајног положаја Подунавља, нарочито од краја III и током IV века, и у залеђу се развијају велике урбане целине попут Наисуса (Ниш) и Сирмијума (Сремска Митровица) који прераста у једну од престоница Римског царства. У непосредној близини места у којима су рођени, цареви Галерије, Максимин Даја и Константин завештали су велике архитектонске комплексе, Рoмулијану (Гамзиград ), Шаркамен, Медијану.
Занимање за римска налазишта на простору Србије сеже још у XVII век, када римске остатке описује низ путописаца, док прва археолошка истраживања почињу тек крајем XIX века. У последњих стотину година на бројним налазиштима дуж Дунава предузимају се археолошка
ископавања, међу којима се издвајају систематска истраживања великих легијских логора Сингидунума (Београд) и Виминацијума (Стари Костолац).
Интензиван живот, који се вековима одвијао на ободу Римског царства и, нарочито, дуж Дунава који је некад, као и данас, био једна од најзначајнијих трговачких комуникација, најбоље се огледа у остацима богате материјалне културе. Кроз одабрану грађу изложба „Римски Лимес и градови на тлу Србије“ има за циљ да осветли и презентује јавности богатство римског наслеђа у Подунављу и његовом
Извор: Галерија САНУ