Publikacija Identiteti i mediji – umetnost Anastasa Jovanovića i njegovo doba, promovisana je osmog marta 2019. u 18 sati u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu.
U uvodnoj reči, upravnik Galerije dr Tijana Palkovljević Bugarski, istakla je da je: „…Muzej grada Beograda odlučio da obeleži veliki jubilej 200 godina od rođenja Anastasa Jovanovića, i to uvrsti u svoj program rada za 2017. Kao rezultat nastala je izložba, ali i publikacija koju predstavljamo. Matica srpska je prihvatila da bude suizdavač ove izuzetne publikacije i stoga je to naš zajednički projekat.”
Kao dodatni razlog što novosadska publika zaslužuje promociju ove izuzetne knjige, dr Bugarski navodi to što je: „ova knjiga dobila nagradu nacionalnog komiteta IKOM za najbolju muzejsku publikaciju u prošloj 2018. godini, što i jeste najbolja preporuka za njeno predstavljanje.”
U ime Odeljenja za likovnu umetnost Matice srpske, o publikaciji je govorio istoričar umetnosti, recenzent knjige prof. dr Vladimir Simić. On je istakao da „ovu monografiju čini pre svega skup radova više pisaca-istraživača iz Srbije i Hrvatske. Da su ovde prisutni urednici uspeli da iz tako kompozitnih radova stvore jezgro tekstova koji nama danas pružaju drugačiji uvid o životu i delu ovog velikana iz srpske istorije i kulture. Raniji pokušaji stvaranja biografije Anastasa Jovanovića bili su uslovljeni vizurom i formalnim obrazovanjem, odn. poljem delovanja i disciplinom iz koje pisac dolazi. Istoričari umetnosti su se mahom fokusirali na litografije ili fotografije a ostali elementi su ostajali uglavnom van domena interesovanja, čekajući neke nove istraživače.”
Prof. Simić naveo je da je „pred ovim zbornikom bio izazov kako osmisliti strukturu i sastaviti radove u celinu, a da se ta celina ne raspe u niz malih ekskursa koji neće moći da figuriraju kao monografija, kao novi celoviti pogled. Stoga su urednici pokušali da definišu nove kategorije koje bi mogle da obuhvate svu celinu Anastasovog opusa. Zato se knjiga sastoji iz dve celine: Identiteti i Mediji.”
„Deo Identiteti sadrži mnoštvo potkategorija koji su autori obrađivali: najpre, tu je njegov lični život, porodični život, njegov lični građanski identitet, njegov odnos prema porodici (Anastas je imao troje dece od kojih je dvoje ostavilo veliki trag u kasnijoj istoriji umetnosti i istoriji književnosti). Pored ličnog identiteta, autori su pokušali da objasne njegov socijalni identitet, koji je bio složen, nejasan. On je poreklom iz Bugarske, čitav svoj život je proveo među Srbima, negovao je veze sa Grcima u Beču, koji nisu tako lako primali pridošlice, pa čak ni one istorodne, ali je Anastas Jovanović bio priznat i uspevao je da realizuje svoje ideje i svoje uticaje. Tu je, zatim i pitanje njegovog političkog identiteta, jer je on svoj život i svoju karijeru vezao za dinastiju Obrenović. Sve vreme je bio uz Miloša Obrenovića, pratio ga, vršio različite poslove za njega, kako umetničke, tako i diplomatske. Sa druge strane, Anastas Jovanović je održavao čvrste veze sa crnogorskom vladarskom porodicom Petrović. On je portretisao Petra II Petrovića Njegoša.” Pored ovog aspekta, prof. Simić ističe da je „Anastas Jovanović radio i određene predstave koje su bile izuzetno važne za hrvatsku istoriju, pogotovo u vezi sa banom Jelačićem.”
Zatim sledi i pojašnjenje da je „drugi deo monografije koji se odnosi na poglavlje Mediji, dat je u novoj metodologiji, sa novim rezultatima. Pored litografija, crteža i skica, podaci koji govore o autoru su doprineli da se dobije jedna nova i celovita slika. Stoga je rezultat ove monografije tako impresivan i dalekosežan, te da će biti teško premašiti ovaj standard koji je postignut, za šta treba zahvaliti najpre urednicima, a zatim i izdavačima”, naglasio je prof. Simić.
Treći učesnik na predstavljanju ovog važnog rada bila je istoričarka umetnosti Danijela Vanušić, nekada kustos Muzeja grada Beograda i glavni „krivac” začetka ovog projekta i njegove uspešne realizacije. Ona je kazala da je „početku rada prethodilo sagledavanje onoga što muzej uopšte i poseduje o Anastasu Jovanoviću. Muzej grada Beograda baštini najveći fond ovog umetnika. Taj fond broji oko 1575 dela a s obzirom na kompleksnost njegove ličnosti, njegovom umetničkom stvaralaštvu ali i o njegovom društvenom angažovanju, to je vrlo raznolik fond. Tu se nalazi veliki broj litografija, fotografija na staklu, zapisa, ali takođe i jedan deo prepiske i nekih predmeta koji su pripadali dinastiji Obrenović, s obzirom da je on bio dvoroupravitelj kneza Mihajla.”
Danijela Vanušić kaže da je rad na prikupljanju građe trajao tri godine. Istakla je da je sticajem srećnih okolnosti, Muzej grada Beograda tokom 60-tih i 70-tih godina najviše otkupljivao dela Anastasa Jovanovića. Pri radu je otkriveno da „mnoge litografije nisu u celini predstavljene, nisu sređivane, delimično je posmatrana njegova delatnost… Pojavile su se različite ličnosti i pokazala se umetnička veza između fotografije i litografije. Anastas je bio pionir svetske fotografije i možda i prvi koji se u Srbiji bavio fotografijom. Zabeležio je sve viđene ličnosti svoga vremena, i onda je iz fotografije čija je izrada tada bila skupa, prebacivao te zapise u litografiju koja je imala mogućnost umnožavanja, što je bilo i revolucionarno u to vreme.” Među materijalom, zanimljivo je, pronađena je i čaša kneza Mihajla i kneginje Julije sa venčanja.
„Anastas Jovanović, kao ugledan građanin, imao je svoju kuću u Beogradu, u Kosovskoj 23. Njegovi naslednici nisu živeli u Srbiji, odn. u Beogradu. Ćerka Katarina Jovanović, kao srednje dete, ostala je poslednji naslednik. Kada su im konfiskovali imovinu, ona je bila uvređena 50-tih godina, da je sve zaveštala svom prijatelju inž. Savi Veličkoviću, koji je to prodavao muzeju, te je tako muzej i dolazio do građe. Sreća je da je muzej raspolagao sredstvima za kupovinu i tako u najvećem broju sačuva te predmete na jednom mestu. Zatim je ova građa klasifikovana, podeljena, fotografisana i na osnovu toga uključeni saradnici na projektu, čiji je rezultat izložba, ali i ovako jedan širi uvid u delo i umetnost Anastasa Jovanovića”, ističe Danijela Vanušić, trenutno zaposlena u Ministarstvu kulture i informisanja na poslovima pomoćnika za kulturno nasleđe.
Saradnik i drugi urednik monografije prof. dr Igor Borozan sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, zahvalio je Matici srpskoj na znaku koji su dali na korišćenje i pomogli Muzeju grada Beograda da se podiči tim simbolom najstarije srpske institucije. Njegov zadatak bio je da publici kratko predstavi zastupljene tekstove, koje su napisali sledeći autori: dr Igor Borozan, msr Zlatan Stojadinović, dr Radomir Popović, msr Danijela Vanušić, dr Zvonko Maković, dr Ivana Mance, dr Jelena Perać, dr Milanka Todić, dr Tijana Borić, dr Saša Brajović, msr Isidora Savić, msr Jovana Milovanović, dr Milan Popadić, msr Veljko Džikić, dr Čedomir Vasić. Ovi tekstovi donose nove i do sada nepoznate zaključke i raščitavaju složenu simboliku spomenika srpskih, a svaki zastupljeni tekst je nov i originalan. Dr Borozan potvrdio je da u 19. veku nema bolje galerije portreta nego što je kod Anastasa Jovanovića!
Promociji ove izvanredne publikacije prisustvovao je i predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić, kao i sadašnji direktor Muzeja grada Beograda gospođa Jelena Medaković, koja je odala priznanje autorima i saradnicima monografije, čije je izdavanje pomoglo i Ministarstvo kulture.
Čitaocima, istraživačima i ljubiteljima fotografije preporučujemo ovo monumentalno delo sa fantastičnim portretom na naslovnoj korici, delom slikara Uroša Predića.
Tekst i fotografije: V. Raonić;
Izvor: TV Ars Medija