Пратећи програм изложбе МОЛИТВА КАО МИЛОСРЂЕ
Алфонс Муха и Предраг Ђаковић
Петак, 15. новембар у 19.00 сати
Предавање Алфонс Муха: живот и стваралаштво
Мср Јована Симић, музејска едукаторка
Због великог интересовања публике, предавање Алфонс Муха: живот и стваралаштво музејске едукаторке мср Јоване Симић поново ће се одржати у петак, 15. новембра у 19.00 сати.
Алфонс Марија Муха је рођен 24. јула 1860. године у малом месту Иванчице у јужној Моравској, провинцији Аустријског царства (данашња Чешка), као најстарији од шесторо деце, чија су имена почињала на „А“. Кажу да је Муха цртао пре него што је проходао, а имао је и таленат за музику. Свирао је виолину и певао у хору Катедрале Светих Петра и Павла, која је финансирала његово школовање у Брну. У то време већ дизајнира позоришне сценографије и декорације. Крајем 1894. године почиње шестогодишњу сарадњу са Саром Бернар, током које илуструје постере сваког позоришног комада у коме је она глумила. Ови изразито стилизовани и декоративни позоришни постери, рађени у стилу Арт Нувоа, доносе му успех и славу. Од повратка у Праг, па све до 1928. године сликаће своје најпознатије дело – Словенску епoпеју, серију од двадесет слика великих формата у коме је приказана историја и митологија словенских народа.
Кустоска вођења кроз сталну поставку
Хронологија српске уметности
субота и недеља, 16. и 17. новембар, у 13.00 и 17.00 сати
Воде: др Александра Человски и Ивана Јањић, кустоскиње
Српска култура XVIII века нераскидиво је везана за религиозну уметност као симбол верског идентитета, док су на српску уметност у XIX веку утицале околности одређене животом српског народа у оквирима Хабзбуршке монархије и Османског царства. То је период обележен ослободилачком борбом, тежњом ка уједињењу српског народа и формирањем самосталне државе. Током XIX века новоформирано српско грађанство, европеизирано и финансијски оснажено, постало је носилац друштвених промена и наручилац уметничких дела. Уметници су усвајали нове идеје из европског сликарства током школовања на ликовним академијама у Бечу и Минхену. Током XX века српска уметност развијала се у снажном дијалогу између европске модерности и локалних особености. Уметност активно бележи слику друштва које се мења, често га оштро критикујући. Почетком XX века Беч, Минхен, Будимпешта и Праг смењује Париз као водећи центар и упориште нових генерација српских уметника које прихватају и промишљају идеје импресионизма, експресионизма, кубизма, различите авангарне тенденције, те концепт повратка реду и тежње ка апстрактном изразу.
Како је текао развој српске ликовне уметности и које су то уметничке појаве које је одређују? Крените на уметничко путовање кроз модул Хронологија српске уметности и упознајте се зографским иконама, графикама, сликама, цртежима и скулптурама из епоха барока, класицизма, романтизма, реализма и модернизма.
Извор: Галерија Матице српске
Администратор: ДНМ