Пројекција филма Салвадор Дали: У потрази за бесмртношћу
Четвртак, 4. септембар у 21.00 сат
Због великог интересовања исказаног у току манифестације Лето на Тргу галерија 2025, филм Салвадор Дали: У потрази за бесмртношћу биће поново приказан у Галерији Матице српске.
Салвадор Дали: У потрази за бесмртношћу је документарни филм из 2018. године који прати живот, дело и унутрашњи свет славног шпанског уметника. Кроз архивске снимке, фотографије и нарацију, филм приказује Далијев уметнички развој, његову везу са Галом и опсесију вечним животом. Посебан акценат стављен је на стварање Teatro-Museo Dalí у Фигерасу, који је Дали сам осмислио као своје уметничко дело. Филм осветљава његову вишеслојну личност – између генија, перформера и провокатора. Ово је визуелно богат портрет уметника који је живео да би оставио траг ван времена.
Прича о слици Предраг Милосављевић, Милошев конак на Топчидеру
Ненад Војновић, секретар, Милица Милошевић, музејска едукаторка и мср Урош Мирић, конзерватор
Петак, 5. септембар у 19.00 сати
Крајем 2024. године у конзерваторски атеље стигла је слика Предрага Милосављевића Милошев конак на Топчидеру из фонда Министарства спољних послова Републике Србије у циљу рестаурације. Конзерваторски тим ГМС вратио је стари сјај овом монументалном платну и овим радом настављена је дугогодишња сарадња са Министарством спољашњих послова и Галерије Матице српске. Слика нам пружа поглед на јесењи пејзаж у чијем средишту се налази конак кнеза Милоша. Поред бројних приказа ведута на делима Пеђе Милосављевића, од Париза и његових лимених кровова, тераса обогаћених цвећем и фасадним декорацијама, па све до београдских улица и топонима, представа конака заузима симболично место. Стога, није изненађујуће да је ова слика одабрана да, поред бројних уметника модернизма, представља Југославију на Венецијанском бијеналу 1940. године.
О сарадњи ГМС и Министарства спољашњих послова говориће секретар Ненад Војновић, о уметнику и слици музејска едукаторка Милица Милошевић, а о процесу рестаурације конзерватор мср Урош Мирић.
Након премијерног приказивања на предавању, слика ће бити изложена у Соби за препуштање уметности у ГМС.
Кустоска вођења кроз сталну поставку
Идентитет колекције
Вања Остојић, музејска едукаторка
Субота, 6. септембар у 13.00 и 17.00 сати
На живот Галерије Матице српске пресудно су утицали поједини догађаји: одлука о оснивању Музеума у оквиру Матице српске 1847. године, пресељење Матице српске у Нови Сад 1864, отварање Музеја за јавност 1933, осамостаљење и издвајање у самосталну установу 1947, потпуна професионализација и отварање сталне поставке у данашњој згради 1958. и, коначно, стицање статуса националне галерије 2006. године након обнове самосталности Републике Србије. На том путу, од Пеште до Новог Сада, колекција је мењала своје идентитете од збирке портрета знаменитих Срба, преко сакупљања историјских и религиозних композиција, до усмеравања ка савременим ствараоцима.
Пред одабраним уметничким делима у модулу Идентитет колекције упознајте биографију установе и начине грађења музејске колекције кроз делатност стипендиста, добротвора и дародаваца који су на специфичан начин обликовали ток српске уметности.
Кустоска вођења кроз сталну поставку
Хронологија српске уметности
Др Александра Человски, кустоскиња
Недеља, 7. септембар у 13.00 и 17.00 сати
Српска култура XVIII века нераскидиво је везана за религиозну уметност као симбол верског идентитета. Најутицајнији друштвени протагонисти тога доба везани су за цркву, те су уметничке мецене овог периода високи православни јерарси Српске православне цркве и око њих окупљено племство и богато грађанство. Њихов поглед на свет и жеља за учвршћењем националног идентитета усмеравају и уметничке токове. Отуд уметност XVIII века можемо сагледати кроз водеће друштвене идеје које су усвајали патрони српске културе: Сеоба српског народа 1690. на територију Хабзбуршке монархије подстакла је почетак великих промена и прихватање барокне културе која се манифестује кроз популаризацију графике, забрану рада зографа, као и појаву портрета и аутопортрета.
На српску уметност у XIX веку утицале су околности одређене животом српског народа у оквирима Хабзбуршке монархије и Османског царства. То је период обележен ослободилачком борбом, тежњом ка уједињењу српског народа и формирањем самосталне државе. Уметничко стваралаштво обликовано је искуствима аутора школованих на европским ликовним академијама и школама. Као одраз актуелних историјских прилика и националних тежњи српског народа у уметности се појављују теме и личности из средњовековне историје, као и важни догађаји и хероји из блиске прошлости и савременог доба.
Током XIX века новоформирано српско грађанство, европеизирано и финансијски оснажено, постало је носилац друштвених промена и наручилац уметничких дела. Потреба за портретима расте због жеље нове класе за истицањем друштвеног статуса и јавне репрезентације. Уз портретно сликарство у српској уметности развијају се и нове теме: мртва природа, пејзаж, акт и жанр-композиција. Уметници су усвајали нове идеје из европског сликарства током школовања на ликовним академијама у Бечу и Минхену.
Током XX века српска уметност развијала се у снажном дијалогу између европске модерности и локалних особености. Уметност активно бележи слику друштва које се мења, често га оштро критикујући. Почетком XX века Беч, Минхен, Будимпешта и Праг смењује Париз као водећи центар и упориште нових генерација српских уметника које прихватају и промишљају идеје импресионизма, експресионизма, кубизма, различите авангарне тенденције, те концепт повратка реду и тежње ка апстрактном изразу.
Упустите се у свет српске уметности од 18. до 20. века у модулу Хронологија српске уметности и запазите како и на који начин су се национални уметнички токови мењали током три века српске културне историје.
Извор: Галерија Матице српске
Администратор: М. К.