ПРОГРАМ У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Кустоско вођење кроз сталну поставку на руском језику

Идентитет колекције

Среда, 19. фебруар у 18.00 сати

Марија Стобород Шибанова, културолошкиња

Како бисмо нову сталну поставку приближили посетиоцима са руског говорног подручја, сваке среде у 18.00 сати биће одржано кустоско вођење на руском језику кроз један од модула нове сталне поставке. Публику ће са модулима сталне поставке упознавати Марија Стобород Шибанова, културолошкиња. Ове среде публика ће имати прилику да чује причу о модулу Идентитет колекције и да пред одабраним уметничким делима упозна биографију установе и моделе попуњавања колекције кроз делатност стипендиста, добротвора и дародаваца. Такође, упознаће се са пулсом колекције – највреднијим делима и сазнаће какве се драгоцености чувају у Ризници и Кабинету реткости.

Мор Тан, Сава Текелија, 1861. Галерија Матице српске

Пратећи програм изложбе „ПЛЕМСТВО У СРПСКОЈ ВИЗУЕЛНОЈ КУЛТУРИ XVIII ВЕКА“
Галерија Матице српске, Трг галерија 1, Нови Сад

Ауторско вођење кроз изложбу
др Александра Человски, ауторка изложбе и кустоскиња
петак, 21. фебруар у 19.00 сати

Како је изгледао живот српског народа на подручју Хабзбуршке монархије под владавином царице Марије Терезије? На који начин су српски племићи долазили до својих титула и како су се разликовали од аустријског племства? По чему су се породице Текелија, Чарнојевић, Стратимировић, Рашковић, Георгијевић издвајали од других породица? Одговоре на ова питања публика ће сазнати на ауторском вођењу др Александре Человски кроз нову изложбу у Галерији Матице српске.

Публици ће бити представљен живот племства окупљеног под окриљем Карловачке митрополије током XVIII века кроз више изложбених целина У оквиру репрезентативне јавности, Плава крв и врлина: типови племства, Образовање као привилегија, Патрони и добротвори, Породична галерија: брачне стратегије племства, Племство и ктиторство. Кроз преко 80 уметничких дела, предмета и архивске грађеизложба анализира феномен племства из различитих перспектива, од стицања племићког статуса, прилагођавања личног идентитета појединца захтевима репрезентативне јавности кроз поручивање портрета, прилагање Цркви и ктиторске активности, патронажу уметности и културе, подизања раскошних курија и двораца па до одабирања локација гробних места.

Кустоска вођења кроз сталну поставку

Трансформабилност уметности

субота и недеља, 22. и 23. фебруар, у 13.00 и 17.00 сати

Воде: др Данило Вуксановић и Лука Кулић

Шта је то што уметност чини толико пријемчивом? Могу ли се изнова креирати нове могућности за уживање у уметности? Ако посматрамо и разумемо уметност као својствен ентитет, у њему можемо препознати многострука лица и посебности. Способност уметности да се трансформише и прикаже на различите начине, даје нам бројне могућности за интерпретацију. Шта је то што можемо користити за нова груписања и повезивања уметничких дела ради бољег тумачења и разумевања уметности? Теорија уметничке форме обухвата елементе који представљају визуелне алате за креирање уметности, попут линије, површине, текстуре, валера, волумена, простора, боје, светлости и сенке, композиције, хармоније и других. Повезивањем уметничких дела помоћу визуелних елемената можемо створити имагинарни простор за сасвим нова али и другачија уживања, читања и поимања уметности. На тај начин сазнајемо више о принципима уметничког стваралаштва, откривајући значења појединачних уметничких дела и смисао уметности за друштво.

Како су ликовни елементи попут боје, линије и форме обликовали разумевање уметничког дела? Сазнајте кроз модул Трансформабилност уметности како и на који начин се разматрају појединачни ликовни елементи кроз уметничке и историјске трансформације у српској уметности.

Извор: Галерија Матице српске

Администратор: ДНМ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *