У оквиру пратећег програма изложбе „Милош Бајић. Сан о слободи“ у петак, 27. децембра у 19.00 сати биће приређена пројекција филма Линија живота у режији Дарка Бајића.
Линија живота је филм о сликару и професору Милошу Бајићу. Милош је током Другог светског рата одведен у концентрациони логор Маутхаузен. Тајно је цртао злочине почињене у логору, пажљиво бележећи сваки покрет затвореника док су још били живи. Цртеже је заједно са својим друговима крио, знајући да ће бити стрељан уколико буду пронађени. Свака нова линија водила га је ближе смрти, али истовремено га је одржавала у животу. Након рата, Милош је наставио студије на ликовној академији и постао први апстрактни сликар у Југославији. Поново га је чекала борба, али овај пут против соцреализма као доминантног уметничког правца.
Филм је о животу у 20. веку који је поднебљу Балкана донео периоде великих разарања и великих обнова. О суровости рата у којем је људски живот вредео онолико колико је човек био способан да ради у монструозној машинерији концентрационих логора. Прича о 11 милиона оних који нису дочекали шансу да након тог рата живе раде, стварају и направе породице. Као и о томе како је главни јунак овог филма својом маштом и уметношћу победио смрт.
Режију потписује Дарко Бајић, сценарио Коста Пешевски, Дарко Бајић и Тамара Ћирић, директор фотографије је Зоран Јовановић Жофр, композитор Дејан Пејовић, монтажа Алекса Парезановић. Улоге према шпици: Лазар Ристовски, Љубомир Зечевић, Зоран Петровић, Душан Стеванчевић, Драган Поповић и Мрђан Бајић.
У оквиру пратећег програма нове сталне поставке ГМС, током викенда 28. и 29. децембра у 13.00 и 17.00 сати одржаће се кустоска вођења кроз модул Ужитак: Ритуали и навике, а публику ће са темама Вино, Забава и Мода упознати кустоскиња Ивана Растовић.
Модул Ужитак: Ритуали и навике пружа сазнања како се представе свакодневног живота и обедовања разликују од прошлости до данас. Култура испијања вина, начини облачења и провођење свакодневних активности формирају нашу културу до најситнијих делова. Поједина уметничка дела представљају како се живело и уживало некад и колико се ти ритуали разликују данас.
Историја забаве прича је о човековој потреби за заједничком радошћу, али и о друштвеној еволуцији и еманципацији појединца. Иако су људи одувек тежили окупљању, одмор и разонода су се разликовали и били су условљени обичајима средине, родним улогама и местом у друштвеној хијерархији. У српској уметности ове моделе понашања видимо на бројним жанр-композицијама. Прославе празника, породична и лична славља, свадбе и рођендани, најстарији су видови забаве.
У гастрономској историји европске културе, има ли шта важније од вина? Од Илијаде и Одисеје до Библије, у поезији, сликарству, музици, на филму, вино је увек ту. Као неизоставан симбол митолошких и религиозних наратива, опажамо га од трпезе Бахуса, бога вегетације, плодности и уживања, до хришћанског сећања на Христову жртву. У ликовној уметност вино често видимо и на приказима берби грожђа, где слатки мириси ферментације зазива путеност, телесна задовољства и завођење, али и као детаљ кафанских сцена где испијање вина подсећа на пороке и алкохолизам.
Промене у одевању и развој моде у српском друштву могу се пратити на бројним портретима из XVIII, XIX и XX века. Представљена гардероба, шминка, накит и други аксесоари, као и поза коју заузима модел, говоре о друштвеном статусу портретисаних, њиховим тежњама и жељама. Док неки поносно истичу свој грађански костим, други спајају европски стил облачења са фесом као националним обележјем.
Извор: Галерија Матице српске
Администратор: ДНМ