U okviru pratećeg programa izložbe „Miloš Bajić. San o slobodi“ u petak, 27. decembra u 19.00 sati biće priređena projekcija filma Linija života u režiji Darka Bajića.
Linija života je film o slikaru i profesoru Milošu Bajiću. Miloš je tokom Drugog svetskog rata odveden u koncentracioni logor Mauthauzen. Tajno je crtao zločine počinjene u logoru, pažljivo beležeći svaki pokret zatvorenika dok su još bili živi. Crteže je zajedno sa svojim drugovima krio, znajući da će biti streljan ukoliko budu pronađeni. Svaka nova linija vodila ga je bliže smrti, ali istovremeno ga je održavala u životu. Nakon rata, Miloš je nastavio studije na likovnoj akademiji i postao prvi apstraktni slikar u Jugoslaviji. Ponovo ga je čekala borba, ali ovaj put protiv socrealizma kao dominantnog umetničkog pravca.
Film je o životu u 20. veku koji je podneblju Balkana doneo periode velikih razaranja i velikih obnova. O surovosti rata u kojem je ljudski život vredeo onoliko koliko je čovek bio sposoban da radi u monstruoznoj mašineriji koncentracionih logora. Priča o 11 miliona onih koji nisu dočekali šansu da nakon tog rata žive rade, stvaraju i naprave porodice. Kao i o tome kako je glavni junak ovog filma svojom maštom i umetnošću pobedio smrt.
Režiju potpisuje Darko Bajić, scenario Kosta Peševski, Darko Bajić i Tamara Ćirić, direktor fotografije je Zoran Jovanović Žofr, kompozitor Dejan Pejović, montaža Aleksa Parezanović. Uloge prema špici: Lazar Ristovski, Ljubomir Zečević, Zoran Petrović, Dušan Stevančević, Dragan Popović i Mrđan Bajić.
U okviru pratećeg programa nove stalne postavke GMS, tokom vikenda 28. i 29. decembra u 13.00 i 17.00 sati održaće se kustoska vođenja kroz modul Užitak: Rituali i navike, a publiku će sa temama Vino, Zabava i Moda upoznati kustoskinja Ivana Rastović.
Modul Užitak: Rituali i navike pruža saznanja kako se predstave svakodnevnog života i obedovanja razlikuju od prošlosti do danas. Kultura ispijanja vina, načini oblačenja i provođenje svakodnevnih aktivnosti formiraju našu kulturu do najsitnijih delova. Pojedina umetnička dela predstavljaju kako se živelo i uživalo nekad i koliko se ti rituali razlikuju danas.
Istorija zabave priča je o čovekovoj potrebi za zajedničkom radošću, ali i o društvenoj evoluciji i emancipaciji pojedinca. Iako su ljudi oduvek težili okupljanju, odmor i razonoda su se razlikovali i bili su uslovljeni običajima sredine, rodnim ulogama i mestom u društvenoj hijerarhiji. U srpskoj umetnosti ove modele ponašanja vidimo na brojnim žanr-kompozicijama. Proslave praznika, porodična i lična slavlja, svadbe i rođendani, najstariji su vidovi zabave.
U gastronomskoj istoriji evropske kulture, ima li šta važnije od vina? Od Ilijade i Odiseje do Biblije, u poeziji, slikarstvu, muzici, na filmu, vino je uvek tu. Kao neizostavan simbol mitoloških i religioznih narativa, opažamo ga od trpeze Bahusa, boga vegetacije, plodnosti i uživanja, do hrišćanskog sećanja na Hristovu žrtvu. U likovnoj umetnost vino često vidimo i na prikazima berbi grožđa, gde slatki mirisi fermentacije zaziva putenost, telesna zadovoljstva i zavođenje, ali i kao detalj kafanskih scena gde ispijanje vina podseća na poroke i alkoholizam.
Promene u odevanju i razvoj mode u srpskom društvu mogu se pratiti na brojnim portretima iz XVIII, XIX i XX veka. Predstavljena garderoba, šminka, nakit i drugi aksesoari, kao i poza koju zauzima model, govore o društvenom statusu portretisanih, njihovim težnjama i željama. Dok neki ponosno ističu svoj građanski kostim, drugi spajaju evropski stil oblačenja sa fesom kao nacionalnim obeležjem.
Izvor: Galerija Matice srpske
Administrator: DNM