Природњачки музеј у Београду, један од најстаријих музеја у Србији, прославио је 129 година постојања. Са више од два милиона вредних примерака, овај музеј непрестано унапређује своју мисију очувања, истраживања и промоције природног наслеђа земље.
Свечаност поводом Дана Природњачког музеја, одржана у Народној библиотеци Србије, била је прилика да се представе постигнућа из протекле године, као и планови за наредни период, укључујући завршетак урбанистичко-аркитектонског конкурса за изградњу нове зграде музеја.
„Данас не славимо само постигнућа, већ разматрамо будућност и изазове који су пред нама. Природњачки музеј, са својим богатим фондовима, игра кључну улогу у очувању био и гео-диверситета Србије и активно доприноси савременим истраживањима. Наш музеј није само сведок прошлости, већ и активан учесник у обликовању будућности природних наука. Захваљујући посвећеним тимовима, створили смо институцију која инспирише нове генерације да разумеју сложеност природе и поносе се њеним богатством. У светлу завршетка урбанистичко-аркитектонског конкурса за нову зграду музеја, наш циљ је даља модернизација и проширење капацитета музеја, чиме ћемо обезбедити боље услове за очување и истраживање природног наслеђа”, рекао је директор Природњачког музеја у Београду Славко Спасић.
Година 2024. била је кључна за музеј, јер је завршен урбанистичко-аркитектонски конкурс за изградњу нове зграде у Парку пријатељства на Ушћу. Ова зграда ће омогућити модернизацију простора за изложбе и пружити савремене лабораторије, чиме ће побољшати заштиту и чување збирке, чинећи музеј значајним центром за истраживање и очување природног наслеђа.
Тим поводом, госпођа Тамара Вучић, примивши захвалницу, честитала је Природњачком музеју велику годишњицу, као и остварење великог сна – изградњу нове зграде.
„Природњачки музеј заслужује простор у којем ће моћи да покаже своје богатство и отвори врата заљубљеницима у природу. Како ми је рекао један драги пријатељ, сваки велики град треба да има озбиљан Природњачки музеј. Београд заслужује такав, леп и репрезентативан простор, по угледу на Лондон или Њујорк. Година 2027. је верујем година која ће бити од великог значаја у много чему. То је година када ћемо дочекати људе из целог света на специјализованој изложби Експо, то је година која ће свим људима, странцима, широм отворити врата Природњачког музеја. Али оно што је још, чини ми се, важније од тога јесте да ће отворити врата свој деци из Србије и шире, где ће моћи да искусе и упознају природно богатство наше земље али и света, да га упију свим својим чулима како би оно остало део њиховог света целог живота. Када поседујете у себи више од онога што у одређеном тренутку имате могућности да покажете и прикажете, али имате јасно зацртан циљ који је саткан и прожет снажном и јаком жељом и вољом, и наравно преданим радом, онда се некако универзум укроти, али не против вас него против неуспеха, и помогне вам да те своје циљеве и снове досањате“, истакла госпођа Тамара Вучић.
Захвалнице су уручене и бројним појединцима и институцијама за изузетну сарадњу, подршку и допринос у остваривању заједничких циљева музеја попут Министарства културе, Завичајног музеја Петровац на Млави, Етнографског музеја, Музеја Југославије, Музеја Кикинда, Музеја Херцеговине из Требиња, Градског музеја Вршац, Музеај у Пријепољу, Бео Зоо Врта, Биолошког факултета Универзитета у Београду, Српског геолошког друштва, Палате Науке – Задужбина Миодрага Костића, архитектонског студија МитАрх, Урбанистичког завода Београд, Друштва архитеката Београда, Ботаничке башта „Јевремовац“, др Уроша Бузуровић, др Александра Луковића, као и новинари из медијских кућа Блиц и Политика.
У протеклој години, музејски тим је успешно реализовао бројне изложбе, међу којима се издваја изложба „Биљка као зачин. У царству боја, мириса и укуса“, која је изазвала велику пажњу публике. Такође, посетиоци су имали прилику да уживају у изложби „Фосили као одрази прошлости“, која је обишла седам градова широм Србије. Са готово 100.000 посетилаца, музејске активности су имале велики утицај на културни живот земље. За 2025. годину, музејски планови укључују изложбе као што су „Фосилизација“, која истражује занимљиве геолошке процесе, као и изложба о Арчибалду Рајсу, која ће истраживати мање познате аспекте живота и рада овог познатог „оца српске форензике“ и природњака, а поводом 150 година од његовог рођења.
Природњачки музеј наставља са мисијом промоције важности очувања природе, екологије и заштите животне средине, кроз иновативне изложбе и едукативне програме који ће се обогатити новим технологијама и интерактивним садржајем. На тај начин, музеј ће постати још приступачнији и инспиративнији за све посетиоце, стварајући дубље разумевање природних феномена и подстичући очување природног блага за будуће генерације.
Извор: ТВ Арс Медија
Фото: Горан Златковић
Администратор: ДНМ