Svetska premijera kompozicije „Antene” autorke Aleksandre Vrebalov, upriličena je 7. maja 2021. u Novom Sadu sa početkom od 20 sati u Župnoj crkvi imena Marijinog (narodski poznatoj kao katedrali). Pre samog komada „Antene” na koncertu su izvedene i tri horske minijature.
U ovom projektu učestovovali su monasi koviljskog manastira, Hor škole crkvenog pojanja „Sveti Jovan Damaskin”, Hor Akademije umetnosti u Novom Sadu, Novosadski kamerni hor i Gudački kvartet „Tajj”. Koncertom je dirigovao Božidar Crnjanski a zanimljivo je da mnogi od ovih učesnika nikada ranije nisu blisko sarađivali.
Događaju su prisustvovali crkveni velikodostojnici i kulturni poslenici Novog Sada, autorka Aleksandra Vrebalov kao i publika, uz poštovanje propisanih mera protiv epidemije. Svi oni koji nisu mogli da dođu do karte, koncert sumogliuživo da prate preko Jutjub kanala i na programu Radio-televizije Vojvodine.
Komad je nastao na poziv Muzeja umetnosti u Klivlendu 2017. da autorka napiše kompoziciju na bilo koji eksponat iz muzeja. Nakon upoznavanja sa raznim kolekcijama što izloženim, to onim u depoima, pažnju g. Vrebalov privukla je ikona Bogorodice Eleuse sa Krita iz 1425. Često se vraćala u Vizantijsku galeriju ovog muzeja budući da ova ikona za nju nije bila samo vredan eksponat, nego živa sila i veza sa Bogom. Kako je i sama vezana za manastir Kovilj i njegove liturgije, došla je na ideju da spoji koviljsku tradiciju sa Bogorodicom nežnosti iz Klivlenda.
Autorka je pitala za mogućnost da ispred ikone u galeriji poju tri monaha a u obližnjim galerijama horisti drže ison i povremeno zvone. Dobila je dozvolu da koristi dvoje orgulja iz kolekcije muzeja tako da su zvuci putovali prostorom. Upravo to je postignuto i na mestu održavanja novosadskog koncerta kontinuitetom vizantijskoj pojanja, zvuka orgulja i zvona, povremenim oglašavanjem truba, objava sa različitih delova dvorane i ponovnim spajanjem. U tom zajedništvu i saradnji stvorena je neverovatna harmonija koja je išla od molitvenog bruja do horskog žagora u vavilonskoj zbrci jezika i jerihonskih truba, tepovratkom na umilnost glasa, šapata i molitve. Zaista čudesno i sve čestitke autorki, učesnicima, pojedincima i institucijama koje stoje iza ovog nesvakidašnjeg događaja.
Tekst i foto: V. Raonić