Предавање мср Огњена Карановића „СМЕНА СРПСКИХ ЛИБЕРАЛА 1972. ГОДИНЕ – СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА” на Jутјуб каналу КЦНС

На почетку разговора о смени „српских либерала“ у Централном комитету Савеза комуниста Србије 1972. године, Огњен Карановић нагласио је да би поменути политички процес требало посматрати у контексту унутрашњих политичких околности, као и преламања утицаја геополитичких центара моћи великих сила на Балкану, али свакако и као израз неповерења и нетрпељивости код Јосипа Броза према феномену фракционаштва унутар југословенске комунистичке партије. Карановић је представио историјске околности у којима су се одвијали сукоби између конзервативне, догматске и доктринарне „струје“ у Савезу комуниста Југославије и Србије, са једне стране и млађих кадровских снага, предвођених Марком Никезићем и Латинком Перовић, са друге стране.

Такође, Карановић је истакао како тај сукоб и слом „либерала“ на четвородневној седници руководства СКС са Титом у Палати федерације у октобру 1972. године не би требало да посматрамо само као Брозову тежњу да „успостави равнотежу“ у свом односу према партијским структурама међусобно супротстављених социјалистичких република (што је наратив који и данас преовлађује у мишљењима српских историчара и постјугословенске историографије), већ као и његово усклађивање државне политике према вољи великих сила, пре свих у односу на интересе Сједињених Америчких Држава. Посебно је важно нагласити да је уклањањем хрватских националиста и „српских либерала“ са политичке сцене Југославије омогућио несметано имплементирање уставних амандмана који су изменили карактер Друге Југославије после 1966. године. Такође, Карановић истиче да је у контексту процеса усвајања новог дезинтегративног Устава СФРЈ, наведеним корацима Тито само амортизовао преурањене тежње хрватских националиста за сецесијом Хрватске из Југославије, при чему је онемогућио и руководство Србије да дефинише нову доктрину у комунистичком покрету. у коме би ауторитет конзервативних комунистичких, политичких елита постао излишан.

Извор: Културни центар Нови Сад

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.