На самом почетку излагања Карановић је цитирао речи Савке Дабчевић Кучар, председнице Централног комитета Савеза комуниста Хрватске, изговорене 7. маја 1971. године на данашњем Тргу бана Јелачића, пред 200 хиљада грађана Загреба, што је представљало врхунац Масовног покрета – МАСПОКА, односно „Хрватског прољећа“. Карановић је пружио објашњење суштине феномена Масовног покрета, који је представљао националистички, шовинистички, у свему антијугословенски и антисрпски политички програм, заснован на платформи „системског и институционалног одумирања“ југословенске федерације после Брионског пленума, а зарад стварања независне хрватске државе. Истовремено, Огњен Карановић препоручио је публици да би анализу „Хрватског прољећа“ требало да посматра са три аспекта: као деловање усташке, националистичке хрватске емиграције у иностранству; потом, као израз тежњи самих хрватских комунистичких елита у земљи; те као конгломерат геополитичких процеса у хладноратовским односима између политичког Истока и Запада.
Такође, Карановић је представио и историјат Маспока, уз закључак да је он генерисан општом политиком југословенских комуниста и Јосипа Броза, који су тежили трансформисању Југославије у заједницу самосталних држава, при чему је „пролећарско руководство“ СК Хрватске погрешно проценило да је управо у периоду од 1967. до 1971. године дошао тренутак коначног одумирања федерације. Када је и Броз схватио да би тај покрет могао да представља изазов и за његову неприкосновену власт, тек тада је одлучио да га једном одлучном акцијом на 21. седници Председништва ЦК СК Југославије оконча. На крају излагања Карановић је нагласио да су све идеје „Хрватског пролећа“ биле имплементиране у Уставу СФРЈ из 1974. године.
Предавање историчара мср Огњена Карановића „МАСПОК 1971. ГОДИНЕ – ПРОЉЕЋЕ НЕОУСТАШСТВА У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ХРВАТСКОЈ“ можете погледати на Јутјуб каналу КЦНС.
Извор: Културни центар Новог Сада
Администратор: ДНМ