Стручњак за религијски фундаментализам и екстремизам Милан Вукелић говорио је о улози жена у Исламској држави и начинима њихове регрутације. Он наводи да је тема неопходна када је реч о женама у исламским терористичким организацијама и на конкретним примерима илуструје статус жене у исламу, цитирајући Куран који доказује да муслиманке нису у потпуности без права. Жена у исламу није једнака мушкарцу – једнакост постоји само у томе што оба пола пред Алахом морају бити понизна. Њихови задаци на земљи су различити, а један од разлога зашто жене приступају Исламској држави јесте тежња да покажу како су једнаке мушкарцима. Вукелић је говорио о феномену џихада као верској обавези подједнако важној за оба пола и навео како један од кључних проблема са којим се државе морају суочити у циљу сузбијања тероризма јесте процес радикализације, током ког „особа мења понашање и почиње да подржава тероризам или друге форме екстремизма које воде ка тероризму“. Три најзаступљеније методе радикализације код жена са Западног Балкана јесу путем интернета, џамија и верских школа и посредством личних односа.
Интернет је врло моћно и широко распрострањено средство за ширење терористичке пропаганде, повезивање са истомишљеницима и давање инструкција појединцима који желе да приступе терористичким организацијама, а друштвене мреже су кључна платформа за радикализацију и регрутацију потенцијалних терориста. Када је реч о броју џихадиста из Западне Европе који су приступили Исламској држави, верује се да их је око 5000, а готово петину чине жене. Вукелић упозорава да на територији Западног Балкана постоје џамије у којима се верници регрутују за оружани џихад и да су такви случајеви забележени у бројним градовима на територији КиМ. Посебну пажњу треба посветити женама са овог простора, како због бројности тако и због степена радикализма који су показале, попут Ћамиле Тахири која је чак постала старешина кампа за обуку џихадисткиња. Како би се суочиле са одласком грађана на страна ратишта али и њиховим повратком, државе морају спроводити превенцију и дерадикализацију. Њихов повратак из Сирије и Ирака у матичне државе Западног Балкана представља можда кључан фактор дерадикализације, те је потребно укључити их у процес рехабилитације и реинтеграције у само друштво.
Извор: Културни центар Нови Сад.