У оквиру пратећег програма изложбе „Племство у српској визуелној култури XVIII века“, у петак, 11. априла у 19.00 сати биће одржано предавање проф. др Весне Стојаковић и доц. др Исидоре Ђурић под називом „Између стварног и замишљеног: генерисање слика помоћу вештачке интелигенције у градитељском наслеђу“.
Тим са Катедре за анимацију у инжењерству и Катедре за теорије и интерпретације простора у архитектури и урбанизму, Факултета техничких наука реализовао је пројекат из области дигитализације културног наслеђа у 2024. години, под називом „Смернице за коришћење вештачке интелигенције за визуализацију објеката градитељског наслеђа – Студија случаја: Дворци Војводине из 18. века“. Овај пројекат у виду предавања Између стварног и замишљеног: генерисање слика помоћу вештачке интелигенције у градитељском наслеђу представиће проф. др Весна Стојаковић и доц. др Исидора Ђурић у оквиру пратећег програма изложбе Племство у српској визуелној култури XVIII века.
О ентеријерима некадашњих двораца из 18. века на територији Војводине постоји врло мало података, најчешће текстуалних описа и старих фотографија који осликавају некадашњи изглед раскошних ентеријера. 3Д моделовање и виртуелне реконструкције оваквих простора које карактеришу раскошни ентеријери захтева високо професионални рад и временски је веома захтевно те представља изазов за архитекте и историчаре уметности. С друге стране, алати вештачке интелигенције користе генеративни приступ за креирање визуелних садржаја на основу тесктуалних описа, цртежа и слика, што битно скраћује време за креирање визуелног приказа, повећава варијабилност и у складу је са доступним подацима о овој архитектонској типологији. На овај начин, могуће је генерисати слике које дочаравају различите аспекте културног наслеђа, што омогућава уметничку реинтерпретацију и разнолику визуелну презентацију објеката културног наслеђа.
Циљ пројекта је анализа и евалуација коришћења доступних алата вештачке интелигенције за виртуелну реконструкцију и визуализацију ентеријера, са фокусом на објекте градитељског наслеђа. У оквиру пројекта креирани су визуелни прикази непостојећих или недовољно познатих ентеријера двораца Војводине из 18. века, који представљају дигиталну реинтерпретацију објеката градитељског наслеђа уз помоћ вештачке интелигенције.
У креирању визуализације ентеријера племићких двораца на територији Војводине из 18. века учествовао је тим са Факултета техничких наука у Новом Саду чији су чланови проф. др Весна Стојаковић и доц. др Исидора Ђурић, као и др Игор Кекељевић, др Марко Јовановић, Марко Вучић, Јелена Пепић и Тамара Миљковић.
Кустоско и ауторско вођење кроз изложбу
Мср Јована Симић и мср Горан Вујков, музејски едукатори
субота и недеља, 12. и 13. април у 13.00 и 17.00 сати
Вођења кроз изложбу Племство у српској визуелној уметности XVIII века одржаће се и другог априлског викенда у редовним терминима у 13.00 и 17.00 часова у Галерији Матице српске. Стицање, одржавање и учврћивање статуса племства, животне приче привилегованих и њихови међусобни односи, представљају неисцрпне теме о којима ће говорити . Публику у суботу 12. априла води кустос мср Горан Вујков, док ће у недељу 13. априла кустоскиња изложбе бити мср Јована Симић.
НОВО УМЕТНИЧКО ДЕЛО У СОБИ ЗА ПРЕПУШТАЊЕ УМЕТНОСТИ
Од 1. априла до 1. маја
Изложба Племство у српској визуелној уметности XVIII века је започела низ промишљања. Због тога се овог априла у соби за препуштање, на другом спрату сталне поставке Галерије Матице српске, питамо следеће:
Како се улога племства мењала кроз векове и који модели репрезентативности се могу уочити на портретима у 18, 19. и 20. веку, али и данас? Да ли се ишта променило или су се само смењивали статусни и парадни симболи и ако да, шта нам то говори о нама?
Постављено дело непознатог аутора Портрет младе жене са дечаком позива да пронађете одговоре на њих. Интиман простор собе за препуштање додатно наглашава њихову префињеност те ће ово бити свечани чин упознавања са, дуго неидентификованим, идентитетима портретисаних. Загледајте се у портрет, посматрајте естетске вредности приказаних ликова. Шта је на њима лепо? Лица, одећа, простор, атмосфера? Размислите зашто је то тако и на који начин формирамо укус о лепоти?
Извор: Галерија Матице српске
Администратор: ДНМ