U okviru pratećeg programa izložbe „Plemstvo u srpskoj vizuelnoj kulturi XVIII veka“, u petak, 11. aprila u 19.00 sati biće održano predavanje prof. dr Vesne Stojaković i doc. dr Isidore Đurić pod nazivom „Između stvarnog i zamišljenog: generisanje slika pomoću veštačke inteligencije u graditeljskom nasleđu“.
Tim sa Katedre za animaciju u inženjerstvu i Katedre za teorije i interpretacije prostora u arhitekturi i urbanizmu, Fakulteta tehničkih nauka realizovao je projekat iz oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa u 2024. godini, pod nazivom „Smernice za korišćenje veštačke inteligencije za vizualizaciju objekata graditeljskog nasleđa – Studija slučaja: Dvorci Vojvodine iz 18. veka“. Ovaj projekat u vidu predavanja Između stvarnog i zamišljenog: generisanje slika pomoću veštačke inteligencije u graditeljskom nasleđu predstaviće prof. dr Vesna Stojaković i doc. dr Isidora Đurić u okviru pratećeg programa izložbe Plemstvo u srpskoj vizuelnoj kulturi XVIII veka.
O enterijerima nekadašnjih dvoraca iz 18. veka na teritoriji Vojvodine postoji vrlo malo podataka, najčešće tekstualnih opisa i starih fotografija koji oslikavaju nekadašnji izgled raskošnih enterijera. 3D modelovanje i virtuelne rekonstrukcije ovakvih prostora koje karakterišu raskošni enterijeri zahteva visoko profesionalni rad i vremenski je veoma zahtevno te predstavlja izazov za arhitekte i istoričare umetnosti. S druge strane, alati veštačke inteligencije koriste generativni pristup za kreiranje vizuelnih sadržaja na osnovu tesktualnih opisa, crteža i slika, što bitno skraćuje vreme za kreiranje vizuelnog prikaza, povećava varijabilnost i u skladu je sa dostupnim podacima o ovoj arhitektonskoj tipologiji. Na ovaj način, moguće je generisati slike koje dočaravaju različite aspekte kulturnog nasleđa, što omogućava umetničku reinterpretaciju i raznoliku vizuelnu prezentaciju objekata kulturnog nasleđa.
Cilj projekta je analiza i evaluacija korišćenja dostupnih alata veštačke inteligencije za virtuelnu rekonstrukciju i vizualizaciju enterijera, sa fokusom na objekte graditeljskog nasleđa. U okviru projekta kreirani su vizuelni prikazi nepostojećih ili nedovoljno poznatih enterijera dvoraca Vojvodine iz 18. veka, koji predstavljaju digitalnu reinterpretaciju objekata graditeljskog nasleđa uz pomoć veštačke inteligencije.
U kreiranju vizualizacije enterijera plemićkih dvoraca na teritoriji Vojvodine iz 18. veka učestvovao je tim sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu čiji su članovi prof. dr Vesna Stojaković i doc. dr Isidora Đurić, kao i dr Igor Kekeljević, dr Marko Jovanović, Marko Vučić, Jelena Pepić i Tamara Miljković.
Kustosko i autorsko vođenje kroz izložbu
Msr Jovana Simić i msr Goran Vujkov, muzejski edukatori
subota i nedelja, 12. i 13. april u 13.00 i 17.00 sati
Vođenja kroz izložbu Plemstvo u srpskoj vizuelnoj umetnosti XVIII veka održaće se i drugog aprilskog vikenda u redovnim terminima u 13.00 i 17.00 časova u Galeriji Matice srpske. Sticanje, održavanje i učvrćivanje statusa plemstva, životne priče privilegovanih i njihovi međusobni odnosi, predstavljaju neiscrpne teme o kojima će govoriti . Publiku u subotu 12. aprila vodi kustos msr Goran Vujkov, dok će u nedelju 13. aprila kustoskinja izložbe biti msr Jovana Simić.
NOVO UMETNIČKO DELO U SOBI ZA PREPUŠTANJE UMETNOSTI
Od 1. aprila do 1. maja
Izložba Plemstvo u srpskoj vizuelnoj umetnosti XVIII veka je započela niz promišljanja. Zbog toga se ovog aprila u sobi za prepuštanje, na drugom spratu stalne postavke Galerije Matice srpske, pitamo sledeće:
Kako se uloga plemstva menjala kroz vekove i koji modeli reprezentativnosti se mogu uočiti na portretima u 18, 19. i 20. veku, ali i danas? Da li se išta promenilo ili su se samo smenjivali statusni i paradni simboli i ako da, šta nam to govori o nama?
Postavljeno delo nepoznatog autora Portret mlade žene sa dečakom poziva da pronađete odgovore na njih. Intiman prostor sobe za prepuštanje dodatno naglašava njihovu prefinjenost te će ovo biti svečani čin upoznavanja sa, dugo neidentifikovanim, identitetima portretisanih. Zagledajte se u portret, posmatrajte estetske vrednosti prikazanih likova. Šta je na njima lepo? Lica, odeća, prostor, atmosfera? Razmislite zašto je to tako i na koji način formiramo ukus o lepoti?
Izvor: Galerija Matice srpske
Administrator: DNM