Пре мање од месец дана навршило се 570 година од пада Цариграда / Константинопоља / Новог Рима под османску власт, што је био догађај од светског историјског значаја, који је и из турске и из хришћанске перспективе оставио великог трага у читавој уметности, култури и традицији. Др Борис Стојковски наводи да и данас многи историчари при подели историје на стари, средњи и нови век сматрају пад Цариграда крајем средњег века. Реч је о једном од кључних догађаја у светској историји, када је нестало хиљадустогодишње Источно римско царство, а на његовим рушевинама настало ново – Османско, које је опстало наредних 470 година, до 1923. Пре сто година проглашена је модерна република Турска под Кемалом Ататурком, а 1453. постала је вододелница на коју се округле годишњице „природно нижу и показују једну генезу развоја простора који данас обухвата Турска, а који је хиљаду сто година представљао окосницу Византије, државе која је била наследница оног древног Римског царства“. Они су, како др Стојковски истиче, себе увек сматрали Римљанима, све до последњег дана, 29. маја 1453. Да бисмо разумели све што се догодило и тај уторак од пре 570 година када је Цариград престао да буде престоница Византије, морамо се вратити уназад и разумети шири контекст како Византијског царства и његовог развоја, односно опадања, тако и Турске, али и ширих политичких и геополитичких збивања 15. века.
Читаву хришћанску Европу потресла је вест о паду Цариграда. За деспота Ђурђа се говорило да је због тога три дана плакао. Чак и западни свет који је био на клацкалици, увидео је размере трагедије и њене последице. Написано је мноштво тужбалица за градом и пад Цариграда је заиста одјекнуо. Др Стојковски наводи да су Млечани врло брзо успоставили дипломатске односе са новом империјом. Султанова жеља била је да се створи ново царство, које би било римско, али исламско. Константин XI има велику традицију код Грка – уторак је код њих баксузни дан када се ништа не почиње, манастир Велики Метеори тада не ради, као ни многи други. Радиће уторком тек када се Цариград поново врати хришћанима. Са друге стране, код Турака влада јако сујеверје да се никад не споје глава и тело Константиново, јер ће онда устати и ослободити Цариград од Турака. Та легенда је и у XIX веку била доста жива међу Турцима. Константин је ушао и у грчку културу, где се сматра бесмртним царем.
Предавање др Бориса Стојковског „Пад Цариграда 1453. и његове последице – 570 година касније“ на Jутјуб каналу КЦНС
Извор: Културни центар Новог Сада
Администратор: ДНМ