ПРЕДАВАЊЕ МСР ОГЊЕНА КАРАНОВИЋА НА ТЕМУ „ФРАЊО ТУЂМАН И ЕТНОЦИД НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ; СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ ПОСЛЕ ТИТОВЕ СМРТИ”

На почетку излагања Огњен Карановић представио је професионалну и политичку биографију др Фрање Туђмана из разлога што се његова животна биографија налази у непосредној вези, односно, испреплетена је са историјатом настанка Хрватске демократске заједнице, као националног покрета хрватског народа у овој држави на крају претходног столећа, а истовремено и повесницом развоја самосталне хрватске државе. Карановић је истакао да су резултати опуса његове историографије или политичке филозофије, примењене на балканске прилике достојне било ког псеудоисториографског дела или лаж-науке. Предочено је да Туђман није био угледни „мислилац, већ огорчени, властољубиви, самозаљубљени, приучени, националистички и расистички горопадник и неосуђени ратни злочинац, чије су мисли биле опхрване отровом и претњом“. Огњен Карановић заступа мишљење да је у његовим речима, као и у делима, препознатљив фундамент политичких идеја ХДЗ, па и метода политичког деловања првог хрватског председника. Туђманова политичка идеја ослања се на мисао Вјекослава Макса Лубурића из послератног периода. Знамо да је Лубурић позивао све националне снаге хрватског националног корпуса, посебно његове елите да се уједине без обзира на партикуларна идеолошко-политичка опредељења, како би у координатама националног јединства, путем свих дозвољених и недозвољених метода политичке борбе остварили главни циљ хрватског народа и „очева савремене хрватске политичке мисли“ – од Старчевића, преко Радића до Павелића о независној, етнички и конфесионално хомогеној националној држави устројеној према закономерностима идеје о хрватском историјском и државном праву.

Такође, Карановић је предочио историјат оснивања ХДЗ, успона хрватског национализма и раст међунационалних тензија у Југославији и Хрватској 1989. и 1990. године. Истовремено, уз анализу првих вишестраначких избора у СР Хрватској реализованих у априлу и мају 1990. године, Огњен Карановић описао је услове и узорке почетка политичког самоорганизовања српског народа у етнички већинским јединицама локалне самоуправе на чијим основама је настала Српска аутономна област Крајина, из које је израсла Република Српска Крајина, 19. децембра 1991. године.

Предавање можете погледати на Jутјуб каналу КЦНС.

Извор: Културни центар Новог Сада

Администратор: ДНМ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *