ПРАТЕЋИ ПРОГРАМИ У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Пратећи програм изложбе САВА ШУМАНОВИЋ И ЕВРОПСКИ РЕАЛИЗМИ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

четвртак, 24. новембар у 19.00 сати, Галерија Матице српске

Предавање Сава Шумановић на Салону независних у Паризу (1922-1929)

Гордана Крстћ Фај

Сава Шумановић је на Салону независних у Паризу излагао узастопно осам пута (1922-1929), представљајући укупно 15 слика, које одражавају промене његовог ликовног израза. Париска критика је тим поводом донела највише осврта на Шумановићев рад, у угледној специјализованој и дневној штампи, остављајући тако значајна сведочанства о њему као истакнутом актеру париске школе. Наступи на овој смотри заузели су доминантно место у Шумановићевим укупним париским активностима и значајно допринели његовој промоцији у оквиру париске школе. Салон независних је младом и амбициозном уметнику из Шида представљао озбиљан подстицај и извор инспирације. Највише идентификованих излаганих Шумановићевих слика на овој смотри данас се чува у Галерији Матице српске у Новом Саду, а потом и у другим јавним збиркама у Србији и региону.

Предавањем ће се обележити 100 година од првог излагања Саве Шумановића на Салону независних у Паризу.

Фото: Доручак на трави

Пратећи програм изложбе УРОШ ПРЕДИЋ ЖИВОТ ПОСВЕЋЕН ЛЕПОТИ И УМЕТНОСТИ

Петак, 25. новембар у 19.00 сати

Предавање La grande belezza – Предићево путовање у Италију

Др Снежана Мишић, музејска саветница и ауторка изложбе

Италија, колевка уметности и цивилизације, одувек је привлачила уметнике и светске путнике. Усавршавање, учење и путовање у Италију, схваћено као својеврсно уметничко ходочашће, сматрало се изузетно важним моделом образовања младих уметника. Велики број српских уметника школованих током 19. века на европским уметничким академијама боравио је у Италији у оквиру својих студијских путовања о којима знамо на основу сачуваних цртежа и скица насталих пред делима великих мајстора, разгледница и писама, и забелешки самих уметника.

Најдетаљнији опис свог италијанског „ходочашћа“ оставио је Урош Предић у Дневнику из Италије који је свакодневно водио током 35 дана, од 8. априла до 13. маја 1909. године. Путовање је започео из Рима у којем се, поред Фиренце, најдуже задржао, обилазећи Пизу, Падову, Оривијето, Сијену, да би услед изненадне болести био приморан да га прекине и заврши у Венецији. На путовање је кренуо као већ формиран уметник са изграђеним естетским погледима и одређеним схватањима, што је условило његов доживљај Италије и онога што је видео. Са обиљем података, Предићев Дневник представља драгоцени документ из којег се види уметников однос према европској уметности, његово мишљење о уметницима, историјским личностима али и људима које је сретао, занимљиве и често оштре опаске и примедбе на поједине ситуације.

Фото: Античка глава по гипсаном моделу

Промоција књиге КОРАК ПО КОРАК ауторке Карле Фрачи

субота, 26. новембар у 19.00 сати

Галерија Матице српске, Трг галерија 1, Нови Сад

У суботу, 26. новембра у 19.00 сати у Галерији Матице српске одржаће се промоција књиге Корак по корак Карле Фрачи, балетске звезде интернационалне каријере. Књигу ће публици представити Енрико Ротели испред издавачке куће Мондадори. Након промоције следи коктел и пројекција филма Карлаиз 2021. године.

Аутобиографију славне Карле Фрачи у Италији приредила је кућа Мондадори, док је за српско тржиште ово издање реализовао Београдски фестивал игре у сарадњи са Италијанским институтом за културу, уз подршку Банке Интеса и Фондације миланске Скале. Књига је прва реализована сарадња између ове италијанске издавачке куће и Београдског фестивала игре.

Жизела, Јулија, Пепељуга, Медеја, Сванилда, Франческа да Римини само су неке од улога које је тумачила. Изнела је на позорницу преко две стотине ликова, оживљавајући приче са невероватном разноликошћу и из дубине душе, јер „језик игре је продорнији у односу на позоришни, управо због одсуства речи”. У својој књизи коју је назвала Корак по корак, Карла Фрачи приповеда о детињству проведеном у ломбардијском селу, о поласку у Балетску школу миланске Скале, дипломском наступу и тријумфалном успеху на најзначајнијим позорницама света: у Милану, Њујорку, Лос Анђелесу, Москви, Хавани, Токију, Лондону. Ћерка трамвајџије Луиђија и раднице Сантине, даља рођака Ђузепеа Вердија, Фрачи прича о љубави према породици и часном приступу игри коју је настојала да доведе и до најудаљенијих места, о великим уметницима, својим пријатељима и савременицима који су оставили неизбрисив траг у свету опере, балета, филма, музике, политике.

Уз похвале најутицајнијих балетских критичара и срдачно обасипање аплаузима најразноврсније публике, Карла Фрачи је наступала раме уз раме са чувеним светским играчима: Ериком Бруном, Рудолфом Нурејевим, Михаилом Баришњиковим, Маријом Пистонијем, Паолом Бортолуцијем. Делила је сцену и са Марго Фонтејн, Џелси Киркланд, Алисијом Марковом. Сарађивала је са кореографима попут Џона Кранка, Мориса Бежара и Ентонија Тјудора, а значајну улогу у њеном животу имали су песници, међу којима и чувени Еуђенио Монтале који јој је посветио многе познате стихове.

“…У једном коферу чувам шпиц патике у којима сам наступала у Бољшоју, као и пар патика који ми је поклонила Марго, са аутограмом који је у међувремену избледео. Користим још увек роковник уништен алкохолом који ми је служио за омекшавање шпиц патика, где је записан Ериков број у Торонту, као и Рудијев број на Гвадалупеу. Како бих направила ред и рашчистила простор, бацам све оно што ми не значи, а онда се после неког времена питам где ли су доврага те ствари завршиле… Добила сам потписану посвету Мајке Терезе из Калкуте, упознала краљицу Елизабету и стисла јој руку, као и папи Јовану Павлу II, да не набрајам све председнике. О мени је све или скоро све речено. Не осећам се ни као нека икона, ни као неко на пиједесталу, већ само као жена која је мукотрпно радила и била рођена под срећном звездом…”

“…Уметност треба да буде доступна свима. Ако желимо да се власт промени, пре свега треба да доведемо културу у најзабаченија места, на која су сви заборавили. И дан-данас, док шетам улицом, останем ганута чињеницом да ме људи препознају, заустављају и захваљују на свему што сам учинила…“

“…Игра је еволуција тела у свој његовој лепоти, целовитости и поносу. Имала сам срећу да упознам овај свет и да будем његов део… Природа ми је подарила витко тело, нежан врат и руке, као и дечји осмех с малим и лепо видљивим зубима. Појачала сам брзину, способност и линију ногу… На позорници сам била и вилин коњиц и тигар, нежна и страствена, детињаста и ратоборна…”

Карла Фрачи је отворила 12. Београдски фестивал игре, беседом пред препуном салом Сава Центра. Испраћена је снажним, вишетоминутним овацијама.

Промоцију аутобиографије Карле Фрачи у Србији, прати филм Карла који је настао у продукцији RAI Fiction, утемељен на тексту из књиге славне примабалерине. Филм је у Италији приказан прво у миланској Скали, а затим у биоскопима широм земље, док је своју премијеру у Србији имао у београдској Кинотеци, 23. септембра. Режију потписује Емануеле Имбучи, а Фрачијеву тумачи популарна италијанска глумица Алесандра Мастронарди.

Извор: Галерија Матице српске

Администратор: ДНМ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *