Манифестација „Новосађанка која је променила све!” , одржана је у понедељак 23.12.2024. године, с почетком у 18 часова у Културном центру Новог Сада, Клуб „Трибина младих”, у оквиру које су отворене две изложбе „Мода и жене” аутора: мс Жељка Савића и изложба накита: „Сећање на Савку” ауторке Милице Станивук (Art Still).
Организатор ове манифестације је Удружење Војвођанке, и суорганизатор: Школа фотографије Арс академија.
Након кратког обраћања публици аутора мс Жељка Савића и Милице Станивук, сарадник Културног центра Дамир Станојевић прочитао је ликовни приказ из каталога изложбе „Мода и жене” који је написала др Душанка Комненић, након чега се захвалио присутнима и отворио изложбу.
Манифестација је имала и пратећи програм, за музику био је задужен: Лазар Михајловић, кантаутор;Тамара Радановић за ову прилику припремила је на моделима „Свечане фризуре инспирисане стилом 19. века”, „Geo-Pan” Удружење ентузијаста минерала, стена и фосила, заинтересованима су презентовали сировине из Србије које се користе за израду накита.
Публика је уживала у посматрању фотографија, накита, заинтересовани су остварили интеракцију кроз радионице у којима су правили накит, неки су фотографисали моделе који су за ту прилику позирали. Они који су желели себе да фотографишу могли су то да ураде на предвиђеним местима користећи и понуђене реквизите.
Целокупна манифестација је реализована врло успешно а организатори су врло задовољни.
Изложба фотографија је за посетиоце отворена до 13 јануара 2025. године.
Кратки подаци о ауторима:
Жељко Савић живи и ради у Новом Саду.
Завршио je паралелно струковна и академска образовања и стекао звања: Струковни инжењер графичког инжењерства и дизајна (специјалиста фотографије) – Висока техничка школа струковних студија, Нови Сад;, Мастер културолог – Факултет за културу и медије, Београд, Тренутно је на докторским студијама. До сада је девет пута награђиван за свој уметнички и новинарски рад, ово му је двадесет и друга самостална изложба. Председник је управног одбора више удружења.
Линк интервјуа са Жељком Савићем са претходне изложбе „Мода и жене”.
Милица Станивук је уметница из Новог Сада која се већ скоро 20 година посвећено бави дизајном златног, сребрног и накита од полудрагог камења. Положила је стручни испит за златара 2012. године, а кроз свој бренд „Арт Стилл” спаја традиционалне технике и савремени дизајн, стварајући уникатне комаде накита с душом. Усавршавала је различите технике израде накита у земљи и иностранству, укључујући рад са жицом, сребрном глином, полудрагим камењем и племенитим металима. Председница је удружења „Војвођанке” и члан више организација, посвећена промоцији женског стваралаштва и очувању традиције.
У наставку можете прочитати текст др Душанке Комненић, погледати фотографије мс Жељка Савића на којима модели-познате даме са културне и медијске сцене Новог Сада, носе накит Милице Станивук.
Жене и мода -Жељко Савић
Овом серијом фотографија Жељко Савић приказује неодвојиви спој жене и појавности исте, коју можемо да читамо и као моду. Мода је начин на који жена представља себе: себи и другима. На конкретним фотографијама мода је, поред очигледне одеће, акцентована накитом и на њему је фокус концепта.
Мода је визуелна нарација, на око невидљивих вредности особе и зато врло важан сегмент комуникације, генерално. Жељко Савић све ово одлично разуме, будући да бира жене које нису модели. Овим не желим да умањим вредност професионалних модела, напротив. Фотографисање професионалних модела је процес без много препрека, јер модели носе можда и већи део позитивног исхода фотографије. Kада испред себе имамо жену којој није природно да комуницира са фотоапаратом, исход је врло неизвестан и изузетно изазован.
Аутор бира жене које по његовој процени имају ауру, а не неопходно савршену, кроз филтер провучену, лепоту. Жељко Савић фотографише жене различитих генерација, тиме акцентујући ванвременску природу жене. Жељко разговара са њима и процес фотографисања изгледа као својеврстан флерт. Сада не мислим на јефтино ласкање; мислим на подстицање модела да комуницира квалитете које аутор жели да забележи.
Данас је присутна тенденција да брендови диктирају вредности. С друге стране, ми, купујући брендове себи додељујемо те вредности, описане бројем нула. Тако, себи дајемо вредност споља, уместо да обликујемо сопствену појавност изнутра. Ово је концепт који аутор жели да саопшти. Модел је доминантан а не накит који носи. Наравно, фокус је овде еквивокалан: подједнако је распоређен и на модела и на накит.
Аутор фотографише жене које ће својим вредностима да обоје накит који носе и обрнуто. Накит је овде симбол али истовремено и оруђе којим жена комуницира. Жене воле накит; накит има тежину, има мирис, има звук. Накит рефлектује и рефрактује светло. Накит је у најдиректнијој вези са телом и често постаје и неодвојиви део физичког обличја. Накит сраста, ураста у и тонира се према телу. Управо тако, накит постаје део идентитета у симболичком и у буквалном смислу.
Поред очигледне моралне лекције коју нам можда и нехотице аутор даје, гледајући ове фотографије добијамо пре свега визуелни празник. Жене и мода; саме речи провоцирају асоцијације на светло, сјај, гламур и задовољство. Слике које саме речи изазивају, Жељко Савић недвосмислено приказује. Испред себе имамо лепоту отелотворену кроз ликове жена „украшених” накитом. Заправо, модел даје значење накиту, а накит је овде у служби симбола. Тако, накит добија вредност, а природа сваке жене је приказана као јединствена, непоновљива и аутентична.
проф. др Душанка Kомненић
Извор: Арс медија
Текст: С. Савић
Фотографије: Школа фотографије Арс академија Душан Помана