Izložba projekta „4 h 4”, otvorena je za novosadsku publiku u subotu 27. novembra 2021. godine u 12.00 sati u galeriji Arhiva Vojvodine, Žarka Vasiljevića 2A, Novi Sad.
Postavku publika može da vidi do 17 decembra 2021. godine.
Projekat-izložba „4 h 4” okupila je četvoro renomiranih umetnika, različitih generacija a sličnih senzibiliteta, okrenutih tradicionalnom, ali i vanpojavnom, koji do sada nisu izlagali zajedno. U pitanju su Jasna Opavski, Bisenija Tereščenko, Ljubomir Lacković i Nebojša Savović Nes. Oni su autentični, prepoznatljivi stvaraoci, večno znatiželjni, kompleksno iskreni, artikulisani u različitim likovnim medijima – slikarstvu, mozaiku i vajarstvu. Tehnički, veštine kojima oni vladaju jesu samo tkivo, a sa samo četiri dela, posebno selektovanih za ovu postavku, pokazan je i usklađen spektar eklektičnih tema.
Efektnog i jednostavnog naziva, ova izložba pokazuje kako sa nekoliko odabranih dela, možemo da sagledamo individualne poetike autora usklađenih u jednoj celini.
Organizator projekta, kojeg bi u toku naredne godine trebalo da vidi i publika širom Srbije – u Gornjem Milanovcu, Raškoj i Beogradu, jeste vajar Nebojša Savović Nes.
Novinar redakcije TV Ars medija je imao priliku da razgovora sa Jasnom Opavski, koja je našim gledaocima i čitaocima približila ovu postavku i svoje stvaralaštvo:
Ž. S. Kako je došlo do ove izložbe i kako je koncipirana?
J. O. Nebojša Savović Nes, profesor vajarstva na fakultetu u Kragujevcu i autor velikog broja spomenika u javnim prostorima širom Srbije je takođe i autor velikog broja manifestacija koje je on utemeljio kao što je na primer godišnja izložba vezana za sajam šumadijskih vina u topoli „Umetnost i vino”. Nas četvoro koji ovde izlažemo, u ovoj koncepciji, smo najpre izlagali u okviru te Nesove koncepcije umetnost i vino. Tu smo se povezali kao prijatelji. Tako da je Nes došao na ideju da napravi jednu kombinaciju četiri autora sa četiri različite tehnike i da svako izloži svoja četiri rada kao što vidimo ovde. Osim mermernih, klesanih skulptura Nebojše Savovića Nesa, tu je i drugi skulptor Ljubomir Lacković koji izlaže vareni metal, skulpture od varenog metala. Lacković je inače dobitnik Gran prija na salonu lepih umetnosti u Luvru. Tu je i koleginica Bisenija Tereščenko koja možda radi mozaik najminucioznije u Srbiji od svih mozaičara koje ja znam. Prosto poništava težinu i tvrdoću kamena i realistički, u nekom stilu ruskog realizma, sa nekom posebnom poetikom predstavlja ljudsku figuru, životinje, kao što možemo da vidimo ovde. Ja radim ulje na platnu, ovo su veliki formati 140h100. Svaka od ovih tehnika daje ovom prostoru Arhiva Vojvodine, daje neku drugačiju strukturu. Bez ulja na platnu i ovih jakih boja koje ja koristim bi ova izložba sasvim drugačije izgledala. Takođe bi sasvim siromašno izgledalo i da je zamislimo bez, recimo, skulptura. Kada ljudima objašnjavam, kažem zamislite recimo Zmaj Jovin trg bez skulpture Zmaja Jove. Potpuno se menja prostor. Skulptura deluje na prostor kada se u njemu nalazi i zato ova galerija sa ovih raspoređenih osam skulptura ima karakter.
Ž. S. Deo postavke(skulpture) je rađen sa metalom a deo sa mermerom?
J. O. Da. I upravo ta dva različita pristupa daju to neko bogatstvo različitih tekstura u ovom prostoru.
Ž. S. Što se tiče vaših radova, koliko ste dugo radili na ovim radovima koji su izloženi? Da li je to deo neke samostalne postavke koja se uklopila ovom prilikom, ili je namenski rađeno za ovu postavku?
J. O. Ove četiri slike su nastale ovog proleća i leta i namenjene su bile mojoj samostalnoj izložbi koja je bila u galeriji 73 u Beogradu. Međutim nisu bile namenjene samo njoj nego i ovom projektu za koji sam znala od početka 2021. godine. Tako da su to radovi koje ja radim iz potrebe i uvek oslikavaju mene ali su takođe uklopive u različite priče pa tako je bilo i na bijenalu fantastike sada koji se održao ove jeseni u Beogradu i u Novom Sadu, a sada će se preseliti i u Valjevo. Neka mitološka tematika figuracija koje se oslanja na neke barokne i antičke uzore je aktuelna u više različitih postavki.
Ž. S. Šta je najuspelije što se tiče vašeg rada? Šta biste izdvojili kao vrhunac onog što ste do sada ostvarili?
J. O. Evo možda poslednje, dobila sam otkupnu nagradu na „Bijenale fantastike”. Ovako formalno da opišem šta je to, to je složena kompozicija, ima više figura, ima produbljen prostor sa perspektivom i skraćenjima oblika što je zahtevnije za prikazivanje kada je ljudska figura u pitanju. I došla sam do neke objedinjenosti složene kompozicije. Razigrana je i puna pokreta, nije statična, figure ne stoje i ne leže, nego su u pokretu, ili u hodu ili u letu, neke imaju i krila, neke su mitološka bića. Tako da mislim da je ta pokretnost, dinamika i ta objedinjenost složene kompozicije sa više figura ono čime sam ja u ovom trenutku najzadovoljnija.
Ž. S. Kakvi su planovi ove izložbe? Da li nameravate još negde da izlažete?
J. O. Nebojša Savović Nes je ovo i osmislio kao jednu putujuću izložbu, kao jednu turneju. Mi smo sada jedna grupa koja ide na turneju. Sada je prvo u Srbiji izloženo, u Novom Sadu – prestonici kulture 2022. Posle se seli u Rašku, pa u Gornji Milanovac, potom u Beograd u galeriju RTS-a u martu. Posle toga je planiran izlazak preko granica, pa će tu biti Slovenija, Hrvatska, Makedonija, Bosna i Crna Gora. Verujem da će nas videti široka publika.
Tekst pripremio Željko Savić;
Fotografije: Manuela Kučmaš
Izložbu prati i luksuzan katalog, a likovni prikaz je radila Maja Živanović.
Projekat-izložba „4 X 4“ okupila je četvoro renomiranih umetnika, različitih generacija a sličnih senzibiliteta, okrenutih tradicionalnom, ali i vanpojavnom…
Jasna Opavski, Bisenija Tereščenko, Ljubomir Lacković i Nebojša Savović Nes – autentični su, prepoznatljivi stvaraoci, večno znatiželjni, kompleksno iskreni, artikulisani u različitim likovnim medijima – slikarstvu, mozaiku i vajarstvu. Tehnički, veštine kojima oni vladaju jesu samo tkivo, a sa samo četiri dela, posebno odabrana za ovu postavku, pokazan je i usklađen spektar eklektičnih tema. Fascinacija svetom arhetipskog i mitologije, satkanog od naizgled dobro poznatih bića, dobija novu dimenziju u poslednjem ciklusu netipične slikarke Jasne Opavski. Predstavljena dela možemo dvojako da posmatramo. Na prvi pogled, nosioci likovnih priča su zapravo reminiscencija na antički ideal lepote u skulpturi, sa obaveznim renesansnim pejsažom u drugom planu. Istovremeno, to su delikatne kompozicije, specifične analogije s drevnom mitologijom, ali i uticajima nadrealizma. One otkrivaju čitav univerzum metamorfoza ljudi koji dobijaju životinjske atribute i postaju kentauri, sirene, minotauri, ali i anđeli i serafimi. Ta hiperična, nedostižna bića – iako simboli varljivosti – večita su priča o onom sudbinskom u umetnosti, i životu. Jer, suštinski, na Jasninim slikama velikih formata, likovi su najpre otelotvorenje unutarnjeg, pa tek onda onog što se okom sagledava.
Ljubav prema mozaiku, osobenoj likovnoj grani, kontinuirana je vodilja u autentičnom pristupu toj drevnoj tehnici sjajne umetnice Bisenije Tereščenko. Lepotu i plemenitost fino obrađenih kamenčića na njenim mozaicima doživljavamo kroz sugestivni pristup kolorističkim i kompozicionim izazovima. Oni počivaju na snažnom crtežu, koji nije ublažen teksturom kamena, već promišljeno uklopljen, tako da imamo stalan osećaj narativnog, sceničnog i životnog. Motivski, Bisenijina dela slave prirodu, u različitim značenjima. Impresivnim ogledalom pratimo život čvoraka, od plavih jaja do ptice uzdignutog kljuna, ustremljene nebeskom. Ogledalo je inače nastalo kao simbioza rada ove umetnice i Ljubomira Lackovića, koji ju je oplemenio simboličnim, metalnim finesama. Tondom „Dionis“ predstavljen je bog plodnosti i vegetacije sa savremenom Arijadnom, autoportretom ove umetnice.
Kombinacija varenog metala i pažljivo odabranih reciklažnih detalja bitna su karakteristika u radu energičnog vajara Ljubomira Lackovića. Ovaj stvaralac vešto vlada razigranim, neočekivanim (katkad i prozračnim) formama. U njima otkrivamo animalni svet, koji – iako počiva na pojavnom – formom i ljudskim karakteristikama prerasta u mitološko, metafizičko i fantastično. Čudovišni rak naglašenog egzoskeleta, hrapavih antena, kao i snažni direrovski nosorog nesvakidašnje teksture – samo su neke od fascinacija umetnika koji znalački kombinuje poznavanje anatomije i umešno prenošenje u ekspresivno i vanpojavno. Paralela bitaka, Leonardove i Kosovske, okosnica je još jednog Ljubinog dela, specifične evokacije na izgubljeno delo Leonarda Da Vinčija „Bitka kod Angiarija“. Svakom skulpturom, akcentovanog pokreta, Lacković daje novi život, novu formu i smisao odbačenim stvarima.
Metavremenskom neposrednošću, a kontrastnim načinom pristupa obrade različitih vrsta kamena, mermera i travertina – glatko i hrapavo – renomirani vajar Nebojša Savović Nes decenijama kontinuirano delikatno prenosi u skulpture ono najbolje iz prirode. Dosledan svojoj poetici, i na ovoj postavci predstavlja se kompaktnim kamenim skulpturama, raznorodne teksture. Njima su sintetizovani grubo obrađeni postamenti, geometrijskih formi, koji su istovremeno u opozitu, ali i u skladu sa vanserijskim komponentama fino obrađenih torzoa žena, naglašenih oblina, suzdržanog pokreta i akcentovanih draperija. Neslućenom tehničkom materijalizacijom, u vremenima kada je telesnost komercijalizovana, doživljavamo čulnost koja nije banalna, no metafizička. Iako samo biće kamena ne dopušta preteranu narativnost, jer nosi vekovnu lepotu, Nebojša u svojim skulpturama, neraskidivom energijom, usklađene taktilnosti a intimističkim pristupom – neguje različite identitete prikazanih gracija, koje mogu da budu i moderne boginje plodnosti.
Stvaralaštvo ova četiri autora, kroz dela kojima se vraćamo suštini i korenima, dominantno teži da – u inat vremenu odbacivanja tradicionalnog pristupa – postoji, bude i ostane sinonim za onu večitu tendenciju da je umetnost misija očuvanja sopstvenosti.
U Beogradu, februara 2021. Maja Živanović, novinar i likovni kritičar
Izvor: TV Ars Medija