Изложба носи назив,“ Преплетаји“ а усмерена је ка очувању културног надлеђа и најстаријег дела града, Алмашког краја. Посетиоцима се на отварању обратила песникиња Сунчиа Радуловић Торбица, музички програм уз пратњу гитаре извела је Јадранка Гојић а изложбу је отворио Др Данило Вуксановић. У оквиру програма на отварању је кроз инсталацију старог прозора пројектован кратак филм у коме се преплићу мотиви и симболи Алмашког краја са сликама уметнице. Кадрове филма је снимио и монтирао Жељко Савић. После отварања на тргу Католичке порте изведен је перформанс „Сећање“ на тему давних времена и некадашњег Новог Сада. Зимску идилу на тргу употпунило је кувано вино, традиционална штрудла и музика коју су за овај догађај компоновали Милица Глишић и Елвис Мустафић. Цела акција изведена је уз подршку Центра за хуманитарни рад и друштвени развој Панона, за малог Михајла Орешчанина којем је помоћ за лечење неопходна. Спонзор хуманитарне акције била је винарија Гордана Башића, „Фрушкогорски виногради“.
Догађај је изведен уз подршку Покрајинског секретаријата за привреду и туризам
Изложба може да се погледа до 25. децембра.
У наставку можете погледати видео снимак са отварања.
Преплетаји
Окружена бројним објектима, ситуацијама и призорима у наизглед обичној свакодневици проналазим дубоку инспирацију успостављањем везе између себе и спољашњег света. Торњеве цркве радосно уочавам као зачудност тражећи у њима асоцијације на дубљи смисао и шире значење. Изразитом доминацијом у простору они у мени изазивају константну потребу да их представим ликовним језиком компонујући фактуре, мрље, линије и површине, бирајући црвену боју као доминантну у тежњи за супротстављањем сивилу ужурбаног а тако успаваног града који симболички представља место препуно супротности: рода и фабрика, природе и бетона, урбаног и руралног, обојеног и необојеног. Ритмови зграда, бедема,стубова и ограда стварају асоцијације на апстрактне геометријске форме а сама архитектура представља везу са прошлим временом коју тежим да успоставим, одржим и продубим кроз свој ликовни израз.
Снежана Мандић
У прилогу можете видети филм „Преплетаји”, аутора Жељка Савића.
Изазови сликарске обнове Снежане Мандић
„Културно наслеђе може бити веома занимљив резервоар идеја који користи савременим уметницима у остварењу нових уметничких дела. Ова дефиниција установљена је и практично примењена у бројним светским музејима. С друге стране, сваки уметнички подухват заправо је и креативни осврт на раније учињено. Сликарски огледи у односу на културно наслеђе уобичајена су појава али се суштински могу поделити на неколико различитих углова посматрања. За наш град у актуелном тренутку нарочито је важна обнова Алмашког краја као и интегрисање обновљеног лица најстаријег дела града у свакодневни живот обогаћен планираним новим садржајима. У том смислу, најновији циклус слика Снежане Мандић прати ову трансформацију и означава занимљив сликарски начин посматрања теме заштите културног наслеђа путем уметности. Архитектонски оквири Подбаре послужили су Снежани Мандић за експресивне композиције у широким замасима четке како би се слика отворила у правцу сусрета хоризонтале и вертикале. Визура најстаријег дела града у великој мери није сачувана али оно што је преостало послужило је ауторки за нови циклус измештеног погледа у коме се могу препознати типични детаљи са фасада Алмашког краја. Црвена, црна и бела боја представљају окосницу колористичког избора на платнима средњег и већег формата а третирани мотиви апстраховани су и као да извиру из очекиваног визуелног миљеа. Комбинација рељефних текстура, исликане површине вишеслојних вредности, контраст односа између светла и таме само су неки од ликовних квалитета који доминирају читавим циклусом. Градећи сопствену, имагинарно замишљену слику града, ауторка успоставља дијалог са различитим временима, остављајући посматрачу низ могућности на самој граници видљивог света. Не предајући се апсолутној слици у одсуству препознатљивог мотива пре свега, поштујући принцип ликовности, Снежана Мандић подмеће грубу подлогу гестуалне динамике и на њој отвара дијалог површине, боје и линије. Снежана Мандић зна да се визибилна вертикала Алмашког краја садржи у торњу Алмашке цркве, у њеној посве необичној барокној звоничкој капи али и у класицистичким порталима изведеним по нацртима дрворезбара Аксентија Марковића. Насупрот симболу духовности Алмашког краја, на сликама Снежане Мандић проналазимо гипсану орнаментику с почетка XX века, док на симболичком нивоу сликарске исповести ишчитавамо и поступке укључивања рода у слику која метафорички доноси живот, у наговештају доласка и обнове културних (староновосадских) вредности. Слике можемо тумачити и као веснике новог времена и простора у коме ће се развијати сценографија ‘модерног’ града, ослоњеног на своју примарну матрицу вијугавих улица. Сликарски одговори, претпостављена и домаштана решења Снежане Мандић упутиће нас у авантуру посебне осећајности, дајући нам да сами докучимо гнездо дуго ишчекиваног почетка.”
др Данило Вуксановић
Снежана Мандић рођена је 1981. године у Новом Саду. Потиче из породице просветних радника. Интересовања за сликарство развијала је уз свог оца сликара Димитрија Коларевића. 2000. године завршила је Средњу школу за дизајн „Богдан Шупут“ у Новом Саду. Дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду 2005. године, на Одсеку за сликарство, у класи професора Милана Блануше. Тада стиче звање академског сликара и професора ликовне културе и запошљава се на месту наставника у основним школама „Иван Гундулић“ и „Коста Трифковић“ у Новом Саду. Од 2006. године члан је УЛУВ-а. Од 2017. године је сарадник Академије уметности у Новом Саду, те је ангажована на менторском раду са студентима Ликовног одсека у оквиру методичке праксе. Од 2019. године ангажована је на пословима саветника-спољног сараднока за ликовну културу Министарства просвете, Школске управе Нови Сад. Организаторка је и ауторка ликовних колонија на којима окупља бројне уметнике, ликовне педагоге и ученике. Љубав према уметности уткала је у своје слике на којима доминирају мотиви архитектуре али и детаљи из окружења грађени комбиновањем различитих техника и материјала, слободним потезима уз доминацију црвених тонова. Смењујући фигуративно и апстрактно, ствара простор у коме се крију догађаји и призори виђеног и доживљеног. У оквиру свог ликовног стваралаштва излагала је на бројним изложбама у земљи и иностранству.
Извор: ТВ Арс Медија
Текст припремио: Жељко Савић
Фотографије: Немања Никша и Иван Панасиук