Dana 10.j anuara 2024. godine u Arhivu Vojvodine svečano je otvorena izložba „Biblija kosmosa” Georgija Milovanova Popova Makare. Vaseljenski zapis o postojanju autora Makare iznova postavlja pitanja koja postoje od praskozorja ljudske civilizacije. Pitanje odakle smo došli i kuda idemo?- izvorišna je ideja koja inspiriše slikarsku viziju Georgija Popova Makare na slikama ,,kosmičkog ciklusa”, nastalog u poslednjoj deceniji minulog stoleća i proteklim godinama novog milenijuma.
Ovaj neobičan slikarski delatnik, rodom iz Banata, slikarski zanat učio je po radionicama slikara širom Evrope. Svoj slikarski opus započeo je veoma zahtevnom tehnikom ulja na staklu, koju uči od Ivana Generalića i Krste Hegedušića. Na mlagog slikara Makaru značajan uticaj ostavilo je i druženje sa Oto Bihalji Merinom, čijim životnim i umetničkim savetima, kako kaže, puno duguje. Budući avanturističkog i radoznalog duha, Makara je obišao celu Evropu, Severnu Ameriku i Južnu Afriku. Tokom prethodnih pola veka izlagao je u gradovima širom Evrope: u Palermu, Beču, Bazelu, Cirihu, Berlinu, Parizu, Bariju, Bukureštu, Splitu, Harareu (Zimbabve), kao i u Kanadi. Trenutno živi i radi u Novom Sadu.
Korpus od 24 ulja na platnu u Arhivu Vojvodine prikazuju svojevrsnu mitologiju čovekovog postanja otelotvorenu u metaforičnim formama Makarinog višeznačnog idejnog konteksta, označavajući putokaz ljudskom rodu, koji će jednog dana napustiti planetu Zemlju i pridružiti se svojim stvarnim precima i kreatorima.
Na svečanom otvaranju prisutnim posetiocima obratio se Mile Ignjatović, istoričar umetnosti i odličan poznavalac Makarinog stvaralaštva. Govoreći o Makarinim „kosmičkim ciklusima” istakao je da su ova dela intelektualno najintrigantnija u smislu autorovog modela lične mitologije i likovne strategije. Naime, nadrealni programski okvir ( o kome svedoče i nazivi slika kao što su Biblija vremena, Čovekove stope u vremenu, Izida – tajna zvezde Sirijus, Perseidi Prometej, Astralni koreni, Prostor i vreme, Svetlost i tama, Kosmičko jaje) utkan je u savremena naučna saznanja astrofizike, astronomije, religije i mitologije, kao i lične emocije slikara Makare, koji u svojstvu umetnika proroka, snagom svoje stvaralačke imaginacije u metafizičkom trouglu: Čovek-Kosmos-Smisao postojanja, iskazuje poruku da je Vaseljena jedan, čovekovom umu nedokučivi, prostorno-vremenski živi organizam, koji se neprekidno širi i obnavlja, pri čemu je svekoliko zemaljsko postojanje samo neraskidivi deo univerzalnog vaseljenskog reda.
U svojoj recenziji izložbe, Ignjatović sa pravom kaže da „…Vizuelno refleksivni način likovne interpretacije motiva u prikazanom ,,kosmičkom ciklusu” nosi u sebi snažan pečat Makarine poetike u smislu izrazite programske i idejne individualnosti. Pored višeznačenjske vizuelizovane simbolike i filozofskog idejnog diskursa, autor na nivou zanatske elaboracije posebnu pažnju poklanja crtežu, preciznih i kontrolisanih linija, kao svom osnovnom stvaralačkom uporištu. Pored crtačkog nerva, na eksplicitan način iskazana je i harmonična pikturalna organizacija slike po ugledu na velike majstore tradicionalnog slikarstva. Pritom, arhaičan tretman forme, metaforični idejni kontekst i tamna hladnoća kosmosa u sudaru sa mističnom svetlošću vaseljenskog bezdana, zadržavaju gledaoca pred slikom, ne samo da bi je gledao, već da bi počeo da razmišlja i o sebi samom.”.
Prisutnima se potom obratio i sam autor, osvojivši ih u trenu svojom neposrednošću i originalnošću izlaganja.
Moderator događaja bila je Sanja Demirović, arhivist.
Izvor: TV Ars Medija – portal.
Tekst: D.S.
Fotografije: Ars akademija (Nemanja Nikša).