Паралелно са музичким програмом овогодишњег Но Слееп фестивала, који је одржан у Београду од 15. до 18. новембра на укупно дванаест локација, у петак и суботу 16. и 17. новембра фанови електронске музике имали су прилике да буду део дводневне Но Слееп коференције, реализоване у сарадњи са САЕ Институтом. Конференција је одржана у простору Марсх Опен Спаце, а кроз панеле са еминентним гостима полемисано је о темама важним за музичку индустрију у региону, али и у Европи.
У оквиру првог конференцијског панела под називом “Wхере Аре Wе Ноw?”, на којем је фокус био на тренутном стању клупске сцене, говорили су Бане Јованчевић из клуба Другсторе, Ђ Пеппе, Виктор Ранковић и Ана Велики, осврнувши се на различите аспекте клабинга, модела самоодрживости, развој сцене, као и на подстицај за младе уметнике на рад. На питање како направити успешан и квалитетан програм једног клуба, Јованчевић је истакао да би тајна могла бити у проналажењу баланса – “налажење мере између комерцијалног и аутентичног – одабир квалитетне музике и да то истовремено буде самоодрживо” – објаснио је Јованчевић, што су својим мишљењима подржали и остали панелисти. Током панела говорило се и о начинима на који учесници долазе до младих уметника. “Лепота мог посла је то што имам привилегију да радим са младим људима и имам добре сараднике. Управо они се крећу у бројним круговима, прате музичку сцену, знају и имају добар укус. Тако сам и дошао до целе једне генерације диск џокеја”, истакао је Ђ Пеппе.
Панелисти су се дотакли и теме колико је промоција музике важна, а колико њен квалитет. Сви саговорници су сложни били да музика најбоље говори о младом уметнику, који треба да се фокусира на њен квалитет, а све остало ће, па између и осталог промоција, доћи само по себи.
Други у низу панела под називом “Тхе Арт Бехинд тхе Лабелс” био је резервисан за госте фестивала – велике звезде светске електронске музичке сцене, Франçоис X, Ђ Теннис, Даx Ј, Марцел Фенглер, који су истовремено и издавачи, док је разговор модерирао Грамопхонеѕие. Сваки од присутних познатих продуцената и Ђ-ева поделио је са публиком тренутке и разлоге зашто су се одлучили да оснују своју етикету, које су предности и мане овог посла, као и колико је важан и визуелни аспекат данашње музике. Једно од важнијих питања панела било је и поређење важности дигиталног издаваштва и винила: “Захваљујући својој етикети имамо могућност да будемо присутни, покажемо свој идентитет, своју визију и све оно за шта се залажемо. И винил је део тога, и уједно и одличан канал за маркетиншку промоцију. Веома је цењен, јер је предмет који држите у рукама. И након 30 година када је ваша музика изгубљена у дигиталном свету неко ће га пронаћи. То је сан сваког диџеја. Да будемо бесмртни”, истакао је Ђ Теннис.
Сличног је мишљења био и Даx Ј: “Винил је веома важан. Све мање и мање диџејева користи виниле у последњих неколико година. Његова важност је у томе што дозвољава да твоја музика траје вечно. Важно је објављивати музику у свим облицима”.
Радионица коју су за све заинтересоване приредили чланови београдског дуа Моносаццхариде, на темукако креирати савршену тецхно траку без употребе компјутера, заокружила је први дан конференције. Посетиоци су имали прилике да се упознају са креативним процесом стварања музике и употребом Електрон Аналог Рyтм, Роланд ТР8с, Роланд ТБ – 03, Роланд ТБ – 3 и Роланд МX1 опремом. Едукација се наставила и током другог дана конфереције уз тестирање Ђ опреме коју су припремили тимови Плаyер.рс иСАЕ Институт.
Тренутно најактуелнији регионални продуценти Ђ Јоцк, Илија Ђоковић и Лаг говорили су о својим међународним искуствима на панелу “Соррy, Wе Аре фром тхе Балканс”, али и о томе колико је предност а колико мана када сте извођач са ових простора.
“Увек сам имао утисак да смо одсечени од света. Много више времена и труда је потребно да добијете неки простор преко границе, да вас неки важни људи схвате озбиљно. У другим земљама, сви су добро увезани, подржавају се међусобно, што на Балкану баш и није случај”, истакао је Ђоковић, а сличног мишљења је и Ђ Јоцк, додајући да је специфичност Балкана утицала на развој и музички звук бројних признатих диџејева са ових простора, што представља предност која је учинила да исти буду препознатљиви у свету.
“Физички нисмо повезани са Европом. Доста наступа не добијам само због цене авионске карте. Људима се не исплати да букирају, јер могу за мањи буџет да букирају неког ко је мог нивоа, а ко је из Велике Британије, Немачке. И визе могу да буду проблем за наступе у земљама као што су Велика Британија и Ирска”, објаснио је Лаг. Додатна гостовања, и наступи цењених Ђ имена на Балкану такође могу допринети развоју музичке сцене и напорима младих извођача да креирају добар сет. “Да ЕXИТ не постоји, вероватно би моја прича била потпуно другачија. Ја сам на Еxиту имао прилику да чујем људе који су мени променили живот. Одрастао сам на ХаппyНови Сад бини, данас Но Слееп Нови Сад бини, која је увек била резервисана за алтернативну електронику”, додао је Лаг.
Одговор на питање колико уметност може допринети променама у друштву, покушали су да пронађу Олоф Дреијер, Соња Сајзор, Илија Милошевић и Војкан Бећир, као модератор панела “Хоw Схарп Ис тхе Едге?”. Говорници су скренули пажњу на важност друштвеног активизма у музици, а међу бројни примерима је издвојен и утицај уметности Дреијера и састава Тхе Книфе на београдску драг сцену. “Једна од првих референци драг уметности које су људи имали прилику да виде у Београду је кроз музички видео састава Тхе Книфе. И то је дефинитивно креирало промену на нашој сцени, виђено је нешто авангардно и интересантно, што је касније утицало на рађање драг сцене у Београду”, истакла је Соња Сајзор. Питајући се шта је заправо уметност, Илија Милошевић, истакао је да она продукт културе, платформе за коју имамо право да се сви боримо, а кроз коју уметност може достићи пуну вредност и потенцијал за креирање промене.
Тридесет година постојања француског клуба Реx представили су током дана Пхилиппе Здар, члан познатог дуа Цассиус, те резиденткиња овог клуба Моллy. Ово двоје уметника поделили су са публиком историјат клуба, своје искуство, као и виђење у којој мери је он утицао на развој француске музичке сцене.
“Увек смо водили рачуна да промовишемо младе продуценте и диџејеве. Обично бисмо букирали домаћег извођача, како би наступио пре неке велике музичке звезде. Посебно смо радили Бон Нуевелле вечери, које су исључиво биле посвећене новој генерацији француске Ђ сцене. Овај пројекат имао је посебну важност, и цео тим клуба и ја смо веома поносни на то што смо захваљући овим вечерима имали прилику да откријемо нова имена, и помогнемо им да израсту у велике звезде”, објаснила је Моллy, која је и сама радећи као део тима клуба Реx успела да развије своју каријеру, постане резидент клуба и једно од еминентних имена француске електронске сцене.
“Управо Бон Нуевелле вечери биле су омиљене међу клаберима, и диџејеви су ценили ову пажњу клуба Реx. Клуб је наставио да помаже младе извођаче, чак и када су сви остали престали то да чине. Велики број тецхно имена француске музичке сцене дугује много Реxу”, истакао је Пхилиппе Здар, који је у свет елетронске музике ушао, између осталог, и захваљујући клупским вечерима у Реxу које је често посећивао.
Извор: Еxит пресс