МУЗЕЈ САВРЕМЕНЕ УМЈЕТНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ НАГРАЂЕН ПРЕСТИЖНОМ НАГРАДОМ ЗА АРХИТЕКТУРУ У БЕОГРАДУ

Музеј савремене умјетности Републике Српске добитник је престижне архитектонске награде 45. по реду Салона архитектуре у организацији Музеја примењене уметности у Београду. Ову значајну награду која се сматра једном од најрепрезентативнијих награда за архитектуру у Србији добијена је за нови ентеријер МСУРС који потписује ауторски тим: др Милица Лопичић и др Павле Стаменовић са Архитектонског факултета Универзитета у Београду.

Награђени пројекат новог ентеријера Музеја подразумијевао је адаптацију поткровних просторија намјењених за прву јавну специјализовану библиотеку за умјетност у Републици Српској, читаоницу и научно-истраживачки центар за проучавање савремене умјетности. Кроз овај пројекат омогућено је да се оформи нова научно-истраживачка база Музеја савремене умјетности Републике Српске која је повезана са Универзитетом у Бањалуци, и  да се добије иновативни простор који даје нове могућности за кориштење репрезентативне зграде Музеја и његових капацитета.

Салон архитектуре, најзначајнија је изложба архитектонског стваралаштва у Србији, а овогодишња поставка ове репрезентативне манифестације окупила је више од шездесет одабраних радова из неколико професионалних категорија. Стручни жири који је одабрао побједнике су еминентни европски стручњаци из области архитектуре: Вернер Зобек, Љиљана Благојевић, Александар Зељић, Дубравка Ђукановић, Марјана Радовић, Марија Маруна и Љубица Арсић.

На додјели награда 45. Салона архитектуре која је уприличена у Југословенској кинотеци присуствовала је директорица МСУРС др Сарита Вујковић, а присутнима су се обратили награђени архитекти.

Изјаве:

др Сарита Вујковић директорица МСУРС:  

„Изузетна ми је част што је ауторски тим који чине др Милица Лопичић и др Павле Стаменовић награђен од стране београдског Салона Архитектуре, најрелевантније смотре из области архитектуре у Србији. Награда за област ентеријера која се односи на нови реконструисани унутрашњи простор Музеја сасвим сигурно даје додатну вриједност за све оно што је до сада урађено и представља велику мотивацију за наставак адаптације и обједини све унутрашње просторе наше зграде. Тиме ће се омогућити комплетна видљивост цијелом пројекту који даје нове садржаје и функционалније кориштење објекта, а представља нашу визију трансформације зграде као мултифункционалног простора за савремену умјетност. Овом приликом бих такође уз тим архитеката који је радио на пројекту споменула и Компанију КОТО која је у протеклом периоду показала висок ниво знања, изузетну професионалност и способност у извођењу радова на националном споменику који им је повјерен“.

 др Павле Стаменовић, Архитектонски факултет Универзитета у Београду

„Имајући у виду величину простора о којима је реч, реконструкција здања Музеја савремене умјетности Републике Српске представљала је изузетно сложен задатак који се у фазама, постепено реализује. Сам пројекат се одвијао кроз три главне смернице: простор Музеја треба да се прилагоди савременим стандардима за чување и излагање савремене уметности; затим да ригидна конфигурација историјске зграде треба да усвоји нове технологије које би омогућиле логичан и удобан приступ и коришћење свим одељцима музеја и на крају потреба савременог музеја  да интензивно комуницира како са публиком, тако и са уметницима. Пројекат овакве комплексности захтевао је слух и пажњу свих актера укључених у процес реконструкције. Такође, желим да истакнем и  посвећеност менаџмента Музеја, али и указано поверење, посебно од стране директорке МСУРС, др Сарите Вујковић, која је била спремна да се ухвати у коштац са свим изазовима које носи овако сложен пројекат“.

Извор: Музеј савремене умјетности Републике Српске

Администратор: ДНМ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *