Налазите се овде
Почетна > Култура > ЈУБИЛАРНИ КРАЈИШКИ ЦРКВЕНО -НАРОДНИ СВЕСРПСКИ САБОР

ЈУБИЛАРНИ КРАЈИШКИ ЦРКВЕНО -НАРОДНИ СВЕСРПСКИ САБОР

„КРУШЕДОЛСКА ЗВОНА 2016.“

Литургијом и парастосом за све Србе који су погинули и нестали током 20. века, у фрушкогорском манастиру Крушедол одржана је 10. манифестација Крајишки црквено-народни Свесрпски сабор „Крушедолска звона 2016“.

Свету литургију служио је његово преосвештенство епископ сремски, господин Василије Вадић. Служби је присуствовао велики број верника, као и актуелни председник Републике Српске, Милорад Додик.

Didik na liturgiji DSC_0004Након свете литургије, верницима се обратио епископ сремски, господин Василије Вадић. „ Браћо и сестре, нек нам је Богом благословена ова света архијерејска литургија, коју смо данас служили у овој светињи српскога народа, на ползу и на корист и на спасење свог рода српскога и нас овде присутних. Сабравши се овде у овом светом манастиру са свих страна, ево 10 година како се скупљамо у манастиру Крушедол, који нам је не само сада, него и кроз векове, било место сабрања и место радости, место утехе, место угледања у Христу, место бдења пред светим моштима Мајке Ангелине, светога Деспота и светога Јована. Сабрани да се помолимо Богу за покој душа оних који страдаше“- поручио је епископ сремски присутним верницима.

 

Овогодишњи сабор био је у знаку обележавања важних годишњица; пет векова од упокојења светог владике Максима, 300 година од спаљивања моштију светих Бранковића, 75 година од почетка страдања Срба у логору Јасеноац и тзв. Независној Држави Хрватској и 25 година од почетка грађанског рата у Хрватској.

Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је на Крушедолском сабору да је српска слобода увек зависила од тога да ли Срби имају или немају државу, да једино сабрани имају шансу, а да је Црква најснажнији елемент српског идентитета.

Пред манастиром Крушедол окупило се неколико хиљада људи, махом Срба из Хрватске, Републике Српске и дијаспоре.

1 DSC_0235

Прочитана је и беседа  прослављеног  редитеља, Емира Кустурице,  у којој он поручује да свима треба да буде јасно да је мера нашег опстанка бити слободан.

Богослужењу, као и културно-уметничком програму  је присуствовала и председница Демократске странке Србије, госпођа Санда Рашковић Ивић, која је специјално за нашу телевизију дала изјаву.

Vldika i Raškovićka DSC_0082

„ У више наврата сам боравила у Крушедолском сабору и волим ову манифестацију зато што је она манифестација слављења живота. Ми наравно се сећамо свега онога ружног што нам се као Крајишницима  Србима догодило, па је тако и овај сабор посвећен 75. Страдања Срба у Јасеновцу, као и у Независној држави Хрватској, почетку рада у Хрватској и почетку терора  над Србима у Хрватској. Но, без обзира на те ружне и неславне моменте којих се сећамо, ми такође данас славимо и живот  кроз фолклор, кроз музику, кроз рецитације. Некесу од њих тужне, неке су  од њих ведре и веселе. Ово је нешто што би и мој покојни отац, Јован Рашковић, волео јер он је говорио ’ Ми Срби само по парастосима, а никако да се заиста радујемо‘. Ево ми се данас сећамо и радујемо и пом мишљењу и по мом убеђењу, овај крајишки сабор треба да прерасте у свесрпски сабор, да се не односи само на Крајишнике и на оне који су прогнани, него да се односи на све Србе.“- поручила  је Санда Рашковић- Ивић

Своју већ традиционалну беседу држао је и Бранко Радунковић , човек који је за своја дела и доброчинства добио највиша ордења Српске Православне цркве. Бранко Радунковић је рођен без шака и руку до лаката, а ноге су му закржљале. Ипак бави се израдом макета манастиа и цркава од картона. У слободно време фотографише, копа башту, прави ракију и зида и поправља са мајсторима. Он је мали, али ипак велики човек, чије духовно богатство и љубав превазилазе границе само наизглед физичких недостатака. Иза њега су стотине изложби макета, које су до сада видели људи у 250 градова и села. Све је то он урадио држећи алат у зубима и пре свега захваљујући јакој вољи којом побеђује хендикеп.

Као и свих година до сада, за присутне је приређен изузетно богат културно- уметнички програм у коме су учестовала бројна фолклорна друштва крајишника и свих Срба у расејању.

Дружење Крајишника уз песму и добро дружење наставило је и након званичног програма. Добро расположење и срећа на лицима људи који су видели своје пријатеље и сународнике није се могла сакрити.

 

Аутор : Јелена Допуђ

Фото и снимци: Жељко Савић

Оставите одговор

Top