INTERVJU SA NEBOJŠOM LAPČEVIĆEM O ZNAČAJU ĆIRILICE U SRPSKOJ KULTURNOJ BAŠTINI

U okviru udruženja Ćirilica osmišljen je ciklus intervjua sa istaknutim srpskim intelektualcima, u kojima razgovaramo sa uglednim ličnostima o značaju ćirilice za srpsku kulturu, tradiciju i sadašnju srpsku geopolitičku i kulturnu poziciju.

Ovog puta smo razgovarali sa Nebojšom Lapčevićem, istaknutim srpskim pesnikom, piscem, književnim kritičarem, dramskim piscem i piscem za decu. Lapčević živi i radi u Kruševcu. Zaposlen je u Kulturnom centru Kruševac, predsednik Književnog kluba Bagdala, urednik programa Legata Milića od Mačve. Značajnija objavljena dela: a) zbirke pesama: Seme na vetru, (Bagdala, Kruševac, 1999), Strofe u praslikama (Čigoja štampa, Beograd, 2003), Dolazak Hrista na Menhetn,. (Eurografika, Zvornik, 2010); prozni triptih Ovaploćavanje (Apostrof, Beograd i Bagdala, Kruševac, 2000); zbirku poezije i proze Pesnik i njegovi modeli (Apostrof Beograd; Bagdala, Kruševac, 2001);leze dramu Rimska priča;publicističku knjigu iz sportske kulture Srce na teren (Narodna knjiga,Beograd, 2005), priče Ulaz na južna vrata (Narodna knjiga, Beograd, 2007), Rukopis u terakoti (Kov, 2020),Filatelist (Povelja, Kraljevo, 2022); priče za decu Ko je drpio Čarlija? (Eurografika, Zvornik, 2009), po kojoj je izvođena pozorišna predstava za decu (Pozorišni studio KCK); romane Jezero u ćelijama, (Niški kulturni centar, 2013); Scenario za Vudija Alena (Arte, Beograd, 2014), Sejač (Agora, 2024); libreto za kantatu Krst svetoga cara Konstantina (Istorijski arhiv, Kruševac,2013), libreto za prvu kruševačku operu Lazarevo obretenije 2021. godine i dr. Dobitnik je Zlatne značke KPZ Srbije, Blagodarje i Pečat kneza Lazara UKS, ovenčan nagradama Brana Cvetković i Radoje Domanović. Za knjigu pesama Berači polena ( Povelja, Kraljevo, 2019) dobio je nagrade Đura Jakšić i Srboljub Mitić. Dobitnik je nagrade Meša Selimović, knjiga godine na srpskom jeziku za zbirku pesama Filatelist (Povelja, Kraljevo, 2022).

Član je Udruženja književnika Srbije, član-saradnik Matice srpske, počasni član DNK.

V. R. T.: Zašto je, prema Vašem mišljenju, ćirilica važna za srpsku kulturu, za državu Srbiju i čitav srpski narod?

N. L.: Moj prvi otisak prstiju je svojeručni ćirilični, sasvim ličan, ali tu je i potreba da se identifikujemo u zavičajnom i nacionalnom gnezdu… Dakle, svaka ličnost (narod), po svojoj kulturi duha ima svoj koren u svom jeziku. Negovanje i očuvanje pisma je osnovni princip samobitnosti srpskog naroda. Kulturno istorijski registar je popunjen i potvrđen ćiriličnim identitetom.

V. R. T.: Kakvo je stanje i položaj ćirilice u srpskom društvu danas? Koliko je ćirilica zastupljena u javnom prostoru i komunikaciji danas?Da li ste i koliko zadovoljni današnjim tretmanom ćirilice?

N. L.: Položaj ćirilice u srpskom društvu, čini se da odjednom (a u stvari odumiranje traje decenijama) deluje kao zatečeno stanje… Zato polazim od jednog svog stiha, pišem ti ćirilično dok latinica mi grlo ledi… Ovaj svet nam je nametnuo kulturnu, tehnološku i svaku drugu migraciju, kojom je latinica osvojila i značajan ćirilični prostor. Nasuprot nas su globalne težnje lažne svetske vlade da nam zamućuje um elektronskim sredstvima, tako da danas, nažalost, tuđa aždaja jede našu decu… No, umetnost je sloboda, i vazda na strani mladosti koja daje nadu da će nastaviti civilizacijsku nit, obezbeđujući prostor za nesmetan razvoj srpske tradicije, i u tom okrilju i ćirilice…

V. R. T.: Da li je i koliko urađeno na planu poboljšanja i unapređenja stanja i položaja ćirilice u Vašoj neposrednoj radnoj (poslovnoj) sredini i u lokalnoj zajednici, tj. u mestu u kojem stanujete?

N. L.: Radeći u Legatu Milića od Mačve, koji se nalazi podno Lazarevog grada, podrazumeva se da delokrug kulturnih aktivnosti treba usmeriti ka tradicinalnim vrednostima i srpskoj baštini. U kolekciji slika Milića od Mačve ,,Kosovo prvi prag Srbije“, među 120 originalnih dela nalazi se i eksponat Srpska azbuka kao i monografija Slovar za Milića. To su primeri kako se jedan slikar nadahnuto borio za naše pismo, što će reći da je poželjno da svaki umetnik to ima u svojoj svesti. Ukratko, proces očuvanja ćirilice ne počinje samo s vrha društvenog sistema, nego treba da kreće iz baze. Književni klub Bagdala je objavio tematski, ćirilični broj časopisa, i to može poslužiti kao uzorni primer u književnoj periodici.

V. R. T.:Šta bi država Srbija i društvo u celini mogli da urade da se poboljša i unapredi položaj ćirilice u srpskom društvu i kulturi danas?

N. L.: Pitanje položaja ćirilice ne može se rešavati odvojeno i naprečac, već sistematski i temeljno, počev od tradicionalnih matica kulture, obrazovnih ustanova, pomesnih zajednica, a zašto da ne, i naših porodica… Država mora da upotrebi svoje alate da spreči zapostavljanje ćiriličnog pisma, svakako, vodeći računa o pravima i slobodama izražavanja različitih kultura. Potrebno je znatno uvećati sufinansiranje na osnovu konkursa iz prinadležnosti kulturnih institucija i izdavačkih kuća, i to ciljano za literaturu štampanu ćirilicom.

V. R. T.:Šta je neophodno i šta se može uraditi u cilju poboljšanja i unapređenja stanja i položaja ćirilice sa aspekta Vaše profesionalne preokupacije, odnosno oblasti u kojima ste angažovani?

N. L.: Pre svega, da izbegnemo opasnost da se naš trud za afirmacijom ćiriličnog pisma ne protumači kao patriotska borba protiv latinice. To bi bio pogrešan put. Svaki građanin, posebno ko se neposredno i profesionalno bavi jezikom i književnošću, dužan je da državu neprestano upozorava na ugroženost nacionalnog pisma, što će reći da se time moramo baviti sistematki i temeljno. No, nikako ne smemo dopustiti da naš jezički identitet, kao starog evropskog naroda, ostane na margini savremenih tokova civilizacije i posebice komunikacija… Pokažimo se delatno, smerno i dostojno našoj tradiciji. Nama je potreban naš živi jezik, u živom sve-svetu. Bogu je ugodno svako delo našeg duhovnog naprezanja, da budemo verni svojoj ipostasi, verni svom jeziku i pismu, jer očuvanje pisma je očuvanje kulturnog i duhovnog koda našeg naroda.

V. R. T.: Hvala Vam na izdvojenom vremenu i trudu.

Intervju vodio:

Viktor Radun Teon

U.G. Ćirilica, Novi Sad

O KNJIŽEVNIKU

Nebojša Lapčević rođen je 1966. godine u Kruševcu. Piše poeziju, pripovetke, romane, libreta, dramske tekstove, pesme, priče i drame za decu. Objavio je zbirke pesama: Seme na vetru, (Bagdala, Kruševac, 1999), Strofe u praslikama (Čigoja štampa, Beograd, 2003), Dolazak Hrista na Menhetn,. (Eurografika, Zvornik, 2010); prozni triptih Ovaploćavanje (Apostrof, Beograd i Bagdala, Kruševac, 2000); zbirku poezije i proze Pesnik i njegovi modeli (Apostrof Beograd; Bagdala, Kruševac, 2001);leze dramu Rimska priča;publicističku knjigu iz sportske kulture Srce na teren (Narodna knjiga,Beograd, 2005), kratke priče Ulaz na južna vrata (Narodna knjiga, Beograd, 2007), priče za decu Ko je drpio Čarlija? (Eurografika, Zvornik, 2009), po kojoj je izvođena pozorišna predstava za decu (Pozorišni studio KCK); libreto za kantatu Krst svetoga cara Konstantina (Istorijski arhiv, Kruševac,2013). Povodom 650 godina Kruševca, libreto za prvu kruševačku operu Lazarevo obretenije 2021. godine. Beogradska premijera opere Lazarevo obretenije, kompozitor M.A. Rasinski (Kolarac, 2024. uz Hor i Simfonijski orkestar RTS-a, bariton: Željko Lučić, sopran: Snežana S. Sekulić…). Objavio je romane Jezero u ćelijama, (Niški kulturni centar, 2013); roman Scenario za Vudija Alena (Arte,Beograd, 2014) Objavio sabornik o Prijezdi i Moravi Zavet vojvode Prijezde (Rasinius, 2019), priče Rukopis u terakoti (Kov, 2020),Filatelist (Povelja, Kraljevo, 2022), roman Sejač (Agora, 2024).

Dobitnik je Zlatne značke KPZ Srbije, Blagodarje i Pečat kneza Lazara UKS, ovenčan nagradama Brana Cvetković i Radoje Domanović. Za knjigu pesama Berači polena ( Povelja, Kraljevo, 2019) dobio je nagrade Đura Jakšić i Srboljub Mitić.

Dobitnik je prestižne nagrade Meša Selimović, knjiga godine na srpskom jeziku za zbirku pesama Filatelist (Povelja, Kraljevo, 2022).

Član je Udruženja književnika Srbije, član-saradnik Matice srpske, počasni član DNK, i predsednik Književnog kluba Bagdala. Živi u Kruševcu. Zaposlen je u Kulturnom centru Kruševac. Urednik je programa Legata Milića od Mačve.