ИНТЕРВЈУ СА НЕБОЈШОМ ЛАПЧЕВИЋЕМ О ЗНАЧАЈУ ЋИРИЛИЦЕ У СРПСКОЈ КУЛТУРНОЈ БАШТИНИ

У оквиру удружења Ћирилица осмишљен је циклус интервјуа са истакнутим српским интелектуалцима, у којима разговарамо са угледним личностима о значају ћирилице за српску културу, традицију и садашњу српску геополитичку и културну позицију.

Овог пута смо разговарали са Небојшом Лапчевићем, истакнутим српским песником, писцем, књижевним критичарем, драмским писцем и писцем за децу. Лапчевић живи и ради у Крушевцу. Запослен је у Културном центру Крушевац, председник Књижевног клуба Багдала, уредник програма Легата Милића од Мачве. Значајнија објављена дела: а) збирке песама: Семе на ветру, (Багдала, Крушевац, 1999), Строфе у прасликама (Чигоја штампа, Београд, 2003), Долазак Христа на Менхетн,. (Еурографика, Зворник, 2010); прозни триптих Оваплоћавање (Апостроф, Београд и Багдала, Крушевац, 2000); збирку поезије и прозе Песник и његови модели (Апостроф Београд; Багдала, Крушевац, 2001);лезе драму Римска прича;публицистичку књигу из спортске културе Срце на терен (Народна књига,Београд, 2005), приче Улаз на јужна врата (Народна књига, Београд, 2007), Рукопис у теракоти (Ков, 2020),Филателист (Повеља, Краљево, 2022); приче за децу Ко је дрпио Чарлија? (Еурографика, Зворник, 2009), по којој је извођена позоришна представа за децу (Позоришни студио КЦК); романе Језеро у ћелијама, (Нишки културни центар, 2013); Сценарио за Вудија Алена (Арте, Београд, 2014), Сејач (Агора, 2024); либрето за кантату Крст светога цара Константина (Историјски архив, Крушевац,2013), либрето за прву крушевачку оперу Лазарево обретеније 2021. године и др. Добитник је Златне значке КПЗ Србије, Благодарје и Печат кнеза Лазара УКС, овенчан наградама Брана Цветковић и Радоје Домановић. За књигу песама Берачи полена ( Повеља, Краљево, 2019) добио је награде Ђура Јакшић и Србољуб Митић. Добитник је награде Меша Селимовић, књига године на српском језику за збирку песама Филателист (Повеља, Краљево, 2022).

Члан је Удружења књижевника Србије, члан-сарадник Матице српске, почасни члан ДНК.

В. Р. Т.: Зашто је, према Вашем мишљењу, ћирилица важна за српску културу, за државу Србију и читав српски народ?

Н. Л.: Мој први отисак прстију је својеручни ћирилични, сасвим личан, али ту је и потреба да се идентификујемо у завичајном и националном гнезду… Дакле, свака личност (народ), по својој култури духа има свој корен у свом језику. Неговање и очување писма је основни принцип самобитности српског народа. Културно историјски регистар је попуњен и потврђен ћириличним идентитетом.

В. Р. Т.: Какво је стање и положај ћирилице у српском друштву данас? Колико је ћирилица заступљена у јавном простору и комуникацији данас?Да ли сте и колико задовољни данашњим третманом ћирилице?

Н. Л.: Положај ћирилице у српском друштву, чини се да одједном (а у ствари одумирање траје деценијама) делује као затечено стање… Зато полазим од једног свог стиха, пишем ти ћирилично док латиница ми грло леди… Овај свет нам је наметнуо културну, технолошку и сваку другу миграцију, којом је латиница освојила и значајан ћирилични простор. Насупрот нас су глобалне тежње лажне светске владе да нам замућује ум електронским средствима, тако да данас, нажалост, туђа аждаја једе нашу децу… Но, уметност је слобода, и вазда на страни младости која даје наду да ће наставити цивилизацијску нит, обезбеђујући простор за несметан развој српске традиције, и у том окриљу и ћирилице…

В. Р. Т.: Да ли је и колико урађено на плану побољшања и унапређења стања и положаја ћирилице у Вашој непосредној радној (пословној) средини и у локалној заједници, тј. у месту у којем станујете?

Н. Л.: Радећи у Легату Милића од Мачве, који се налази подно Лазаревог града, подразумева се да делокруг културних активности треба усмерити ка традициналним вредностима и српској баштини. У колекцији слика Милића од Мачве ,,Косово први праг Србије“, међу 120 оригиналних дела налази се и експонат Српска азбука као и монографија Словар за Милића. То су примери како се један сликар надахнуто борио за наше писмо, што ће рећи да је пожељно да сваки уметник то има у својој свести. Укратко, процес очувања ћирилице не почиње само с врха друштвеног система, него треба да креће из базе. Књижевни клуб Багдала је објавио тематски, ћирилични број часописа, и то може послужити као узорни пример у књижевној периодици.

В. Р. Т.:Шта би држава Србија и друштво у целини могли да ураде да се побољша и унапреди положај ћирилице у српском друштву и култури данас?

Н. Л.: Питање положаја ћирилице не може се решавати одвојено и напречац, већ систематски и темељно, почев од традиционалних матица културе, образовних установа, помесних заједница, а зашто да не, и наших породица… Држава мора да употреби своје алате да спречи запостављање ћириличног писма, свакако, водећи рачуна o правима и слободама изражавања различитих култура. Потребно је знатно увећати суфинансирање на основу конкурса из принадлежности културних институција и издавачких кућа, и то циљано за литературу штампану ћирилицом.

В. Р. Т.:Шта је неопходно и шта се може урадити у циљу побољшања и унапређења стања и положаја ћирилице са аспекта Ваше професионалне преокупације, односно области у којима сте ангажовани?

Н. Л.: Пре свега, да избегнемо опасност да се наш труд за афирмацијом ћириличног писма не протумачи као патриотска борба против латинице. То би био погрешан пут. Сваки грађанин, посебно ко се непосредно и професионално бави језиком и књижевношћу, дужан је да државу непрестано упозорава на угроженост националног писма, што ће рећи да се тиме морамо бавити систематки и темељно. Но, никако не смемо допустити да наш језички идентитет, као старог европског народа, остане на маргини савремених токова цивилизације и посебице комуникација… Покажимо се делатно, смерно и достојно нашој традицији. Нама је потребан наш живи језик, у живом све-свету. Богу је угодно свако дело нашег духовног напрезања, да будемо верни својој ипостаси, верни свом језику и писму, јер очување писма је очување културног и духовног кода нашег народа.

В. Р. Т.: Хвала Вам на издвојеном времену и труду.

Интервју водио:

Виктор Радун Теон

У.Г. Ћирилица, Нови Сад

О КЊИЖЕВНИКУ

Небојша Лапчевић рођен је 1966. године у Крушевцу. Пише поезију, приповетке, романе, либрета, драмске текстове, песме, приче и драме за децу. Објавио је збирке песама: Семе на ветру, (Багдала, Крушевац, 1999), Строфе у прасликама (Чигоја штампа, Београд, 2003), Долазак Христа на Менхетн,. (Еурографика, Зворник, 2010); прозни триптих Оваплоћавање (Апостроф, Београд и Багдала, Крушевац, 2000); збирку поезије и прозе Песник и његови модели (Апостроф Београд; Багдала, Крушевац, 2001);лезе драму Римска прича;публицистичку књигу из спортске културе Срце на терен (Народна књига,Београд, 2005), кратке приче Улаз на јужна врата (Народна књига, Београд, 2007), приче за децу Ко је дрпио Чарлија? (Еурографика, Зворник, 2009), по којој је извођена позоришна представа за децу (Позоришни студио КЦК); либрето за кантату Крст светога цара Константина (Историјски архив, Крушевац,2013). Поводом 650 година Крушевца, либрето за прву крушевачку оперу Лазарево обретеније 2021. године. Београдска премијера опере Лазарево обретеније, композитор М.А. Расински (Коларац, 2024. уз Хор и Симфонијски оркестар РТС-а, баритон: Жељко Лучић, сопран: Снежана С. Секулић…). Објавио је романе Језеро у ћелијама, (Нишки културни центар, 2013); роман Сценарио за Вудија Алена (Арте,Београд, 2014) Објавио саборник о Пријезди и Морави Завет војводе Пријезде (Расиниус, 2019), приче Рукопис у теракоти (Ков, 2020),Филателист (Повеља, Краљево, 2022), роман Сејач (Агора, 2024).

Добитник је Златне значке КПЗ Србије, Благодарје и Печат кнеза Лазара УКС, овенчан наградама Брана Цветковић и Радоје Домановић. За књигу песама Берачи полена ( Повеља, Краљево, 2019) добио је награде Ђура Јакшић и Србољуб Митић.

Добитник је престижне награде Меша Селимовић, књига године на српском језику за збирку песама Филателист (Повеља, Краљево, 2022).

Члан је Удружења књижевника Србије, члан-сарадник Матице српске, почасни члан ДНК, и председник Књижевног клуба Багдала. Живи у Крушевцу. Запослен је у Културном центру Крушевац. Уредник је програма Легата Милића од Мачве.