Начин вајарског израза мења и дух времена- Ласло Силађи, скулптор
По чему се разликује данашње схватање вајарства од пређашњег?
– Верујем да то зависи и од лчности вајара, али и од времена у ком су се Он и његово стваралаштво задесили. По мени не постоји модерна и традиционална уметност, већ је она увек савремена. Снага скулптуре је увек у њеној ванвремености. Она такође има и ту погодност да буде постављена у јавном простору, те да комуницира са својом публиком у сваком тренутку. А та погодност постоји од памтивека до данас. Међутим, вајар има могућност избора на размеђу, Он – материјал и одабир разлога за изражавање путем скулптуре. На Њему је све, Он бира, Он одлучује.
Kо су били Ваши узори, како су протицали студентски дани?
-Свако има своје узоре посебно у студентским данима. На мене су од вајара у тим данима утицај имали Микеланђело, Бранкуси и Хенри Мур . Микеланђело је развио у мени немерљиву љубав према мермеру, и дан данас ми је преноси. Бранкуси ме је у студентским данима научио једноставности, скидао ми је пред очима сву непотребну маховину сувишног што скулптуру неретко прекрива , а Хенри Мур , несвесно приближавао ме је „Праоблицима“.
Има ли традиционално вајарство перспективу или ће интермедијална уметност да преузме „ликовно тло“?
– На ово ваше питање дао сам већ делимично одговор, дакле сваки стил или начин изражавања и у вајарству је, по мени, увек Савремен. Уметник живи у свом времену, оно утиче на његово поимање сопствене скулптуре и тиме се ствара непрекидан ланац изражавања, али и повезаности. Вредности у уметности су вечне, а лични израз најчешће одражава индивидуалност . Ми „ходамо“ по утиснутим траговима предака, остављајући за собом сопствене трагове, по којима касније ходају потомци . По мени све је ту једноставно, а начин вајарског израза мења и дух времена, у којем вајар ствара, међутим вајарево поимање сопственог израза је његов живот, суштина његовог постојања и уверења да ствара нешто сасвим своје, што ће одолети зубу времена
Да ли Новосађани знају да је њихов савременик створио проне скулптуре у граду мира и културе?
Хвала на овом питању, заиста ми прија, ево ви, Сузана, као Новосађанка већ то знате, што је добар почетак и улива ми наду да нисте уједно и једина суграђанка! Мислим да Новосађани добрим делом знају за моје споменике, скулптуре, бисте, портрете и за моју спомен плочу, што све скупа чини додатно амбијент нашег града, самим ти знају и за мене као њиховог суграђанина . Једном приликом шетајући се Змај Јовином, у сусрет ми је дошао наш угледни књижевник, песник…Јован Зивлак и кратко ме је питао: “ Шта има ново“ ? Одговорио сам му : “ То што направимо“.
Kакав треба да буде однос вајара и публике, које су то предости имали некадашња вајарска имена у односу на данашња?
-Однос вајара и публике, по мени је увек исти , а огледа се у узајамном поштовању. Целог живота кроз сопствени рад себе посвећујем публици . Све што радим, радим за њих. Тога сам непрекидно и дубоко свестан. Верујем да се у међувремену створило узајамно поверење.
На која питања треба да одговара данашњи уметник? Да ли је политици дозвољено место у културним круговима?
-Не спадам у ангажоване уметнике. Имам своје визије и покушавам да их приближим публици. Снага скулптуре у јавном простору је и у њеној безвремености. Питања постављам само себи : да ли сам икада изневерио своје идеале и визије. Та питања ми стално стоје пред очима. Мислим да нисам изневерио ни своје виђење уметности , ни своје визије. Не постоји модел или образац за уметност . Најједноставније, уметност то је сам уметник. Уметност, то сам ја.
Шта тренутно стварате?
– Тренутно клешем Месечеву птицу, у мермеру запремине 2.6 м3, скулптура је до пола већ исклесана, није ниодкога наручена, купио сам и допремио себи арађеловачки бели венчац, и клешем је за себе, из чисте љубави.
Извор: ТВ Арс Медија
Администратор: ДНМ